Иако је резултат избора разрешио дилему када ће Велика Британија изаћи из ЕУ, дакле, до 31. јануара, пред премијера Бориса Џонсона наметнута су друга важна питања. Између осталог и питања како ће на излазак Уједињеног Краљевства из ЕУ гледати грађани Шкотске и Северне Ирске.
Након избора је британским конзервативцима и премијеру Џонсону отворен пут да остваре замисао о „брегзиту“ до краја јануара идуће године. Џонсон пред собом нема никакве препреке за прихватање споразума о изласку Велике Британије из ЕУ, каже професор београдског Факултета политичких наука Слободан Марковић.
Џонсон ће извести Британију из ЕУ
„Постоје претпоставке да би могао да тражи и неки амандман на све то, али, у суштини, не сматра се да ће то бити било какав проблем да се то постигне до 31. јануара. Већи проблем биће да се у току прелазног периода направи коначан уговор са ЕУ, који ће регулисати међусобне трговинске односе“, каже он.
Од одлука о томе како ће изгледати „брегзит“, о чему ће се преговарати две године, зависиће економско благостање и интегритет уније која је на британским острвима створена почетком 18. века, јер не слажу се сви са Џонсоновим планом о изласку. Оно што је најгоре, Џонсонови опоненти налазе се већином у Шкотској, а Шкотска национална партија (СНП), предвођена председницом шкотске владе (првом министарком) Николом Стерџон, освојила је већину мандата северно од Хадријановог зида.
Референдум у Шкотској
Стерџонова је, одмах након што је објављено да је СНП освојила 45 одсто гласова шкотских гласача, најавила да жели други референдум о независности Шкотске, чему се Џонсон противи.
Према његовим речима, одлука шкотских грађана из 2014. мора се и даље поштовати. Џонсон је, како је објављено у саопштењу из Даунинг стрита, нагласио „своју непоколебљиву посвећеност јачању уније“.
Што се тиче „брегзита“, Џонсон је, стоји у саопштењу, у положају да га постигне на „начин који омогућава целој Великој Британији да напредује, пружајући сигурност шкотским предузећима и побољшавајући живот људи широм Шкотске“.
На референдуму из 2014. шкотски бирачи су одлучили да остану у унији са Енглеском, Велсом и Северном Ирском и будућност ће, према Марковићевим речима, показати како ће „брегзит“ деловати на њих. СНП је на последњим изборима добио око 45 одсто гласова, нешто више од процента који су конзервативци освојили на нивоу целе Британије (43,6 одсто), чиме је осигурала 48 посланика у Парламенту.
Иако се ради о великој победи СНП-а, странке које се противе независности ипак су добиле већину гласова шкотских бирача, наглашава Марковић. Питање је хоће ли „брегзит“ још неке бираче у Шкотској окренути на страну независности, додаје он.
„То сада не можемо да проценимо, али за сада не изгледа да постоји већина која би то изгласала. С друге стране, покрет за самосталност Шкотске несумњиво је јак и у условима једнокружног (већинског изборног) система, подршка од 45 одсто коју има СНП довољна је да они и даље побеђују на изборима и то ће сигурно стварати сталне конфликте на потезу између Лондона и Единбурга“, сматра Марковић.
Куда иде Ирска
Што се тиче Северне Ирске, изгледа да ће локални парламент бити обновљен, а Џонсон је тим поводом већ отпочео разговоре са Републиком Ирском, објашњава наш саговорник.
„Ту ће бити врло битно како ће се решити питање царинске контроле, али не чини се да постоји неки актер који би могао да сруши Споразум од Великог петка, који је заправо темељ мира у Ирској“, сматра Марковић.
Споразумом који је потписан у Белфасту на Велики петак 1998, а ступио на снагу наредне године, Северној Ирској је дата широка аутономија и регулисани су односи између (већинских) протестаната и (мањинских) католика, док је Републици Ирској дата могућност да износи своје предлоге везане за интересе грађана подељеног ирског острва.
„Брегзит“ је довео у питање споразум с обзиром на „бекстоп“, питање како ће се и где ће се царинити роба која прелази до сада непостојећу границу. Такође се поставља питање слободног кретања људи.