Истраживачи наводе да ће ово омогућити да се разјасни како је настао наш Универзум и можда ће у будућности навести начине опстанка човечанства у условима његовог постепеног хлађења. Резултати истраживања објављени су у „European Physical Journal С“.
Стручњаци сматрају да је тренутно најчешћа база за теоријско истраживање у физици идеја постојања додатних димензија, поред већ познатих три просторне и временске. Претпоставља се да је величина додатних димензија толико мала да савремени уређаји нису у стању да их открију.
Научници са НИНУ МИФИ, заједно са колегама са Казанског федералног универзитета, истраживали су зашто је наш Универзум нарастао до гигантских размера, а додатни простори остали су микроскопски. Основа је била теорија Великог праска, као резултат тога настао је наш свет и Универзум почео да се повећава у величини.
„Открили смо да све зависи од почетног облика додатног и главног простора. Аналогија: ако, налазећи се на врху планине, дозволите да две куглице клизе у долину, чак и ако су испрва биле близу једна другој, на крају могу бити на супротним странама неког планинског прелаза“, рекао је професор катедре за физику елементарних честица НИНУ МИФИ Сергеј Рубин.
Он додаје да ће после научници проучавати улогу додатних димензија у посматраним физичким појавама и у раном Универзуму, као и да ће видети да ли су величина и облик додатних димензија исти у различитим областима простора.
Истраживачи су приметили да је скуп посматраних физичких параметара прилично велик: масе честица, њихов набој, број врста честица и тако даље. Стога научници верују да додатни простор који их описује мора имати веома сложен облик.
Доследна обнова овог облика тежак је задатак, чије ће решење трајати више десетина година.
Научници су нагласили да је, као и сва основна истраживања, и ово дело покушај стицања нових знања која ће се убудуће користити за очување цивилизације у Универзуму, који се постепено хлади након Великог праска.