Проблеми су почели чим је екипа слетела на аеродром, каже новинар руске телевизије ВГТРК Андреј Кондрашов.
„Све људе из наше осмочлане групе су једног по једног одводили у неку просторију. Сат и по времена смо провели на аеродрому. Нису имали никакве притужбе, а постављали су нам питања која се нису тицала царине, рецимо о опреми, као што се то обично ради у свакој држави. Нису нам тражили да било шта пријавимо, него су нас само питали о разлозима доласка“, присећа се Кондрашов.
„Поштено говорећи, само Косово нас фактички није ни интересовало, присећали смо се ситуације када су се снаге НАТО-а и Русије 1999. године први пут нашле очи у очи на аеродрому Слатина у Приштини“, наводи Кондрашов, имајући у виду чувени десант на приштински аеродром, који су непосредно после окончања НАТО агресије извели припадници руских мировних снага стационирани у БиХ.
Пет привођења за 24 сата
Како додаје Кондрашов, најблаже речено непристојно је заустављати новинаре одмах на граници под претпоставком да ће снимити нешто што се некоме не свиђа.
На питање како су се припремили за долазак на Косово и да ли су имали одговарајуће дозволе, Кондрашов одговара да су, будући да се на сајтовима косовских власти наводи да новинарске екипе могу да раде на територији Косова уз претходно обавештење о свом доласку, они тако и учинили.
„Послали смо писма и чак нисмо чекали одговор, пошто обавештавање не подразумева никакве одговоре. Исту формулу користило је већ неколико ТВ компанија које смо питали како су радили на Косову — слале би три писма на која нису добијали одговор и та писма која су послата и регистрована већ су се сматрала правом да се ради на територији Косова. Апсолутно смо били уверени да ће и са нама бити иста ситуација. Међутим, није било тако“, објашњава Кондрашов.
Он напомиње да се његова екипа понашала суздржано, а да су се и припадници пограничне службе и специјалне полиције у цивилу, који су дошли са њима да разговарају, понашали коректно и пристојно, али да је све потрајало.
„Попуњавали смо некакве анкете и детаљно описивали разлоге свог доласка. Они су се чудили што нема стране која нас позива, а како су рекли без позива улазак на територију Косова није дозвољен. Питали смо где то пише“, препричава Кондрашов догодовштине са аеродрома.
Саслушавали и продуценткињу која их је дочекала
Као куриозитет наводи и однос према продуценткињи која је руску новинарску екипу чекала на аеродрому.
„Навели смо њено име, па су и њу пропитали, узели јој пасош, што је потпуно незаконито, јер човек који неког чека није дужан да икоме показује свој пасош. А њој су одузели, копирали га, упутили некакве захтеве неким службама... Након што смо им рекли: ’Или ћете против нас поднети тужбу и званично нас привести, а ми ћемо онда о о томе обавестити Министарство спољних послова Руске Федерације, или нас пуштате‘, пустили су нас. Већ је била ноћ и остало нам је само да одемо у хотел где смо преноћили“, прича даље руски новинар.
Следећег дана екипа је кренула према аеродрому, не да би снимила објекте, него место где су се одиграли догађаји 1999. године и ту су их поново зауставили, истиче Кондрашов.
„Очигледно су нас већ чекали и пратили још од хотела. Из суседног аутомобила одмах је, гле чуда, искочила група сниматеља и почела да нас снима, некако издалека, као да нас се боје, као да снимају неку примопредају наркотика. Код нас тако раде репортери криминалне хронике кад снимају како снаге реда сузбијају криминалне акције“, каже Кондрашов и додаје да су попричали с косовским новинарима и пожелели им успеха као колегама, „јер ето они снимају нас, а ми њих“.
Треће задржавање се десило неколико километара од аеродрома, где се екипи руских новинара допао пејзаж.
Специјалне службе Приштине још морају да уче
„Дошао је полицијски аутомобил који је очигледно све време био ту негде. То је већ било доста дуго испитивање, јер су нас после сат времена разговора замолили да одемо с њима у одељење полиције. Тамо смо изгубили још два сата. Испоставило се, замислите, да нисмо написали писмо министарству културе. Они с једне стране правилно резонују: Русија је културна земља, Русија је дала огроман допринос светској култури и зато новинари који долазе из Русије треба да се јаве министарству културе Косова. Говорили су то сасвим озбиљно. Да није тужно, било би смешно“, констатује с горчином Кондрашов.
На питање да ли су снимили шта су намеравали, Кондрашов одговара да део планова није остварен због недовољно времена, али да је ипак снимљено доста материјала.
„Ипак смо снимили све што смо хтели јер, морам да кажем, специјалне службе у Приштини треба још много тога да науче. Они нису толико често мењали возила колико смо их мењали“, примећује наш саговорник, а на крају закључује:
„На територији Косова живи доста добрих људи и међу Србима, који остају на тој територији, и међу Албанцима, али тон дају власти којима је адут русофобија.“