ВММ2020 предвиђа да ће северни магнетни пол наставити да клизи ка Русији.
Подаци показују да је ове године магнетни северни пол прешао унутар 390 км од географског Северног пола и прешао главни Гринич меридијан. Научници су такође потврдили да Земљино магнетно поље и даље слаби, брзином од око 5 одсто на сваких 100 година.
Раније ове године Национална управа за океане и атмосферу САД и Британски геолошки завод били су приморани да ажурирају светски магнетни модел, годину дана пре планираног рока, због брзине којом се магнетни северни пол помера oд канадског Арктика и ка руском Сибиру.
Светски магнетни модел користи се у многим областима, од апликација за компас за паметне телефоне, мапа и ГПС услуга, до телекомуникационих преносних система и навигационих алата за разне агенције, укључујући Савезну управу за ваздухопловство, НАСА, америчко Министарство одбране и НАТО.
Могућ катаклизмички сценарио: Да ли ће северни и јужни пол заменити места
Коментаришући најновије податке, геофизичар Сиаран Беган рекао је за ФТ да кретање пола не само да је „брже“ него деведесетих година прошлог века „него је брже него у претходна четири века“, наводе научници и истичу како „заиста не знају много о променама које то покрећу“.
Кад је пол прешао меридијан Гринич и наставио своје кретање према истоку, човечанство је ушло у непознато.
Научници су раније изразили забринутост због колебања магнетног северног пола и његовог могућег утицаја на магнетно поље које штити Земљу. Без поља, Земља би била изложена сунчевим олујама, што би могло нанети велику штету, од свемирских летелица до електроенергетских мрежа. Чак и ако је магнетно поље нетакнуто, планета остаје рањива.
Национална академија наука САД 2011. године је израчунала да би понављање соларне олује попут оне која је погодила планету 1859. године могло нанети чак 2 билиона долара почетне штете и да би била потребна деценија да се штета санира.
Штавише, ослабљено магнетно поље може довести до потенцијално катаклизмичног процеса који научници називају „геомагнетним преокретом“, у којем Земљин северни и јужни пол мењају места. Процењује се да се посљедњи такав заокрет догодио пре око 800.000 година, а неки научници верују да би такав догађај ускоро могао и да се понови, иако би тај процес могао да траје вековима.