Зато је велики одјек имала најава да ће његове мошти бити донјете вјерницима на поклоњење у Никшић на велики црквено-народни сабор 21. децембра.
Црногорци се куну Светим Василијем.
Свети Василије Острошки Чудотворац слави се и поштује не само међу православнима, већ и међу осталим хришћанима, па чак и муслиманима. Многи у Црној Гори се куну именом Светог Василија када желе да докажу да говоре истину. Многи доносе дјецу да крсте баш испред моштију свеца и многи називају дјецу именом Василијевим, а многи ту склапају брак или се исповиједају и причешћују или траже да им се читају молитве за здравље, за исцељење, спасење...
Ходочашћа у Острог
Манастир Острог само у току љетњих месеци, према различитим подацима, обиђе између 250 и 300.000 вјерника и посјетилаца, а годишње кроз њега прође и до пола милиона људи. Вјерници често преваљују пјешке више десетина километара да би дошли да се поклоне моштима Василија Острошког.
Острошки монаси уредно бележе и бројна чуда која се приписују деловању његових моштију, а вјерници међу собом размењују приче о чудотворним исцељењима и благотворном дејству молитве Светом Василију. Кажу да ко год му се обрати за помоћ — добије је.
Пред његовим моштима некада су полагали заклетву и заветовали се, док су поклоничка путовања Црногораца и Херцеговаца у Острог почела још за земаљског живота Светог Василијa.
Са њим се није могло шалити
Да се са овим великим угодником Божијим није могло шалити, говори и примјер из светитељевог овоземаљског живота, када је у близини манастира Острога живио неки кнез Раич са својих шест синова, који светитељу и манастиру, како вели предање, чињаху многе и велике неправде.
Због насиља кнеза Раича и због силне злобе људске, светитељ је чак помишљао да се пресели из Острога на неко друго мјесто, али је у себи осјећао да је та злоба дјело демона, како би га омели у његовом врлинском подвигу.
Овоме кнезу Раичу и сâм Свети Василије прорече да због насиља које чине манастиру, сви ће му синови погинути. Ово пророштво светитељево убрзо се и испуни. Ожалошћен, кнез Раич пође тада Светом оцу Василију и исприча му несрећну погибију својих синова. Светитељ утјеши кнеза и савјетоваше му да се каје за гријехе своје и гријехе своје дјеце.
Том приликом он му прорече да ће га, ако се буде искрено покајао, Господ утјешити и опет га благословити великим мушким потомством. Ово предсказање светитељево ускоро се и испуни и кнез опет доби неколико мушке деце.
Завјештајно писмо Светог Василија
У данашње вријеме, када је у Црној Гори актуелан закон којим се црквена имовина жели отети и преписати на државу, Црногорци се посебно опомињу Завјештајног писма Светог Василија из 1665-1666. године, који је сву своју имовину завјештао Богу и цркви:
„Топлоте ради Божије, да знате и ви и хришћани који послије мене будете, да купих Вељи До за дванаест и по гроша. И Спижића земљу у Добром Пољу, од пута до ријеке, и с јазом, за два гроша, а што је његово било под лозом, то је приложио цркви. И да сам купио Зануглицу од Милановића, од Раича и од Вумила за грош и букилу пшенице — бијаше пшеница скупа. И од Петра Живковића да сам купио Зануглицу за два гроша, а више да сам му дао, види Бог и Света Богородица“.
„То све приложих и дадох цркви у Острогу за исхрану и утјеху братији. Тамо гдје ми је други труд и иметак, који приложих и дадох за своју душу од своје усрдности, ту нека је заједно и ово вишеписано. Све предадох у руке Вишњег Бога и Светој Богородици“, стоји, између осталог, у тестаменту, уз упозорење:
„Купих Вељи До и све Владовића и Зануглице. Бог је свједок. И ко би покушао да нешто отме од манастира, отео Господ Бог таквом разоритељу његов дом, кућу и стоку са синовима и сав његов иметак да му Господ Бог затре и распе одједном у вјекове. Амин. Да његов дом настрада у вјекове. Амин“.