„Путопис је водич и више од тога, али свако свој Атос носи у себи. Када се осврнем на свој 30-годишњи новинарски стаж, схватам да је све била припрема за долазак на Свету Гору“, прича Субашић у новом издању емисије „Док анђели спавају“ Марине Рајевић Савић.
Говорећи о свом личном доживљају Атоса, Субашић посебно издваја Хиландар, приповедајући како је кроз векове очуван као једна од највећих српских светиња. Он истиче да је увек неко хтео да узме Хиландар и увек је било „седам безимених црноризаца“ који су се жртвовали да би он остао српски.
Субашић се попео и на Атон, врх Атоса, где је провео ноћ, а каже да је тада схватио шта је фасцинирало Светог Саву, који је урадио исто, и шта је видео.
„Ту сам схватио идеју хришћанства, то су величанствена места, као са другог света, на којима доживљавате метаморфозу. Атос је зато друга гора Тавор, место преображења Христа, на Атос не можете да одете, а да останете исти“, наводи Субашић.
Гост Марине Рајевић Савић говори и о томе зашто су га власти у Приштини прогласиле непожељним само зато што је написао текст о врху Проклетија — Ђеравици. То је пут којим је терористима ОВК стизало наоружање, а данас је то заједнички национални парк лажне државе Косово и Албаније и Црне Горе, у ком практично нема никакве контроле и где несметано пролазе људи који су се борили у Сирији.
„Све што пишем је проверљиво, али је то Приштини засметало“, истиче Борис Субашић.