Према подацима из октобра месеца — у регистру осуђених за дела против полне слободе извршене над малолетницима, познатом као „регистар педофила“, налази се 279 особа. Реч је о онима који су правоснажно осуђени у последње четири године, од када се у складу са Маријиним законом води тај регистар. Том списку ће ових дана несумњиво бити додат и Лесковчанин који је правоснажно осуђен на једногодишњу казну затвора због недозвољених полних радњи извршених над малолетном особом.
За то кривично дело је предвиђена казна од шест месеци до пет година затвора.
„Психологија сексуалних деликвената, а јако дуго сам се бавио истраживањима криминала, каже да је рецидивизам код сексуалних преступа 100 одсто. Дакле, тај човек ће поново направити то дело чим прође годину дана, и то врло брзо након годину дана“, тврди Добривоје Радовановић, некадашњи директор Института за криминолошка и социолошка истраживања и предавач криминологије на Правном факултету у Београду.
Педофили су увек повратници
Имајући управо у виду то да су код сексуалних преступа сви повратници, Радовановић сматра да је за таква кривична дела потребно изрицање што дуже казне.
Међутим, психолог Александра Јанковић сматра да затворска казна није довољна мера.
„Дефинитивно је сем затворске казне, па чак и евентуалне примене различитих модела кастрације, било хемијске, било друге врсте, неопходно да се тај поремећај третира и психијатријски и да уз казну затвора буде предвиђена и обавезна мера лечења тих људи који очигледно јесу девијантни, тим пре што то понављају“, каже саговорница Спутњика.
Она упозорава да је општа друштвена клима таква да на мала врата пропушта одређене потребе педофила. Практично постоји читава једна индустрија намењена баш тој популацији, од размене разноразних слика деце, што је често некажњено зато што иде преко интернета и друштвених мрежа и тешко је ухватљиво, до чињенице да се педофили често и одлучују да се баве занимањима која имају везе са децом.
„Казна затвора је тек пут ка некаквој њиховој ресоцијализацији“, сматра Јанковићева.
„Комплетна промена, посебно овако девијантних образаца није могућа без адекватног психијатријског третмана који би морао да буде обавезан, с тим што уколико и после тога рецидивира, у смислу да се понавља слично дело, заиста те казне морају да буду драконске. И не треба искључити могућност неког типа кастрације. Значи — послушати искуства која постоје у земљама које такав приступ већ имају“, сугерише она.
Неки су већ прибегли кастрацији
Да је педофилија узела маха, указује и то што је у истом дану када је објављена вест о пресуди педофилу из Лесковца Министарство унутрашњих послова објавило да је ухапсило три особе из Ковачице, Јагодине и Новог Сада због постојања основа сумње да су извршили кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију, док се два лица терете и за кривично дело полног узнемиравања.
Да из света готово свакодневно стижу сличне вести о педофилији, где су у скандалима неретко уплетене и познате јавне личности, одавно није новост.
Зато је америчка држава Алабама средином ове године озаконила хемијску кастрацију педофила за сексуално злостављање детета млађег од 13 година. Македонија је још почетком 2014. године изменама Кривичног закона пооштрила казне за педофиле и предвидела кастрацију за оне који понове то кривично дело.
Те године је посланик из Ниша у Скупштини Србије лекар Душан Милисављевић, након више примера тешких злочина над девојчицама, за педофиле и силоватеље повратнике предложио медицинску кастрацију, привремену меру која, како је објаснио, не нарушава здравствени интегритет особе. Такву меру су у то време већ спроводили у Пољској и Чешкој.
Оценивши да педофили имају проблем у глави који затвор не може да реши, предложио је и психијатријски рад и обавезну терапију за њих, али скупштинска већина није подржала такве промене у Кривичном законику.
Да ли је сада време?