У земљи се појавила „најзеленија“ у свету структура енергетике. Кроз луке пролази више од милијарду тона терета — дупло више него у Совјетском Савезу.
Русија је почела да експлоатише 600 нових нафтних и гасних поља и изграђено је осам нових блокова на атомским централама, иако их је током целог совјетског периода било 16.
Развој започет у совјетском времену
Док је СССР увозио пшеницу, Русија је данас највећи светски извозник пшенице и испред је САД и Канаде. Раст пољопривредне производње износи 46 одсто.
Изграђена су три нова аеродрома, а на десетине њих је прошло темељну модернизацију; удвостручен је број ауто-путева: са 39.000 километара до 80.000 километара, а 75 одсто производних погона у прерађивачкој индустрији изграђено је од 2000. године. Саграђено је и 12 нових железничких станица.
„Не бих рекао да смо надмашили Совјетски Савез. По структури економије још увек каскамо, јер је Совјетски Савез имао своје снажно машинско инжењерство… Земља, у ствари, није у потпуности превазишла све негативне последице деведесетих, али је економија заиста постала прилично тржишна, стекла је велику стабилност, дуговања практично нема. Прилично је слаба зависност од страних финансијских прилива. Све су то озбиљне позитивне промене“, каже за Спутњик Василиј Колташов, шеф Центра за политичка економска истраживања Института за ново друштво.
Он додаје да, ако се погледају подаци о индустријској производњи за прва три тромесечја 2019. године, постаје јасно да укупни раст индустријске производње од 2,4 одсто не би био довољан Совјетском Савезу у његовом златном добу.
„Сa друге стране, апсолутно су изванредни подаци о производњи локомотива, вагона и свега што је повезано са савременим железничким превозом. Производња дизел-локомотива повећана је за 10 одсто у трећем кварталу 2019. године. Дакле, постоје одређени успеси“, каже.
Правац развоја економије
Осим пољопривреде, Колташов сматра да се посебно треба фокусирати на индустријске показатеље који показују правац развоја економије.
„Совјетски Савез нам је обезбедио транспортну базу. Сада имамо много боље путеве од совјетских, а када је реч о железничком саобраћају, побољшан је комфор у многим правцима, када је реч о превозу путника. Брзина је повећана, доста се тога променило... Али, генерално, потребан нам је систем брзих железничких пруга и потребна нам је модернизација железничког превоза и система градског превоза у великим градовима, попут онога што се сада ради у Москви. То није ново у свету, али је нама потребно. Зато што је управо развој железничког саобраћаја у Русији основа за економски раст. И на основу тога наша индустрија машиноградње као таква може ојачати и мислим да ћемо успети да обновимо много тога што се тиче сложене производње коју смо изгубили“, каже Колташов.
Исти задатак је и у ваздухопловној индустрији и у унутрашњем саобраћају.
„Време аутомобила је прошло. То не значи да нам аутомобили нису потребни и да их неће бити. То значи да на томе економија неће расти. Али на овоме економија може врло озбиљно да расте и инжењеринг ће се обновити, укључујући индустријски инжењеринг. Али све се то, наравно, заснива на новим дигиталним технологијама, софтверима и на роботима, односно аутоматизацији производње“, закључио је експерт.