Николић у изјави за Спутњик предлаже да након оцене Законодавног одбора Скупштине Црне Горе, Парламент те државе спроведе начелну расправу о Предлогу закона.
„У том смислу, законска процедура и глас правне струке још имају могућност да спрече усвајање оваквог закона, у том делу, чиме би се прекршио сопствени Устав, као и Мишљење Венецијанске комисије. То свакако не би био добар сигнал онима који прате испуњавање услова за европске интеграције“, оцењује правни заступник Синода.
Правни аргументи против усвајања закона о вероисповести
Адвокат Николић објашњава да Устав Црне Горе прописује могућност оцењивања уставности закона, у случају да се усвоји закон који је у супротности са Уставом те државе.
„Међутим, у конкретном случају, постоје одступања и од правних европских стандарда прописаних Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода, на шта је указала Венецијанска комисија у овом случају. Суштина проблема је у томе да предлагач овог закона није поступио сходно Мишљењу и препорукама Венецијанске комисије, када су у питању наведене одредбе о имовини“, наводи он.
С обзиром на то да су одредбе наведеног Предлога закона у очигледној супротности са Уставом Црне Горе и ставовима Венецијанске комисије, правна струка има посебну улогу да у наставку поступка по том предлогу закона у Скупштини одговорно укаже на те повреде и на могуће правне последице уколико се усвоји закон који садржи такве правне неправилности, додаје Николић.
Правни апсурди
За Николића су посебно неприхватљиве одредбе Предлога закона које се односе на упис права државне својине у катастар непокретности, јер се Цркви не омогућава учешће у том поступку, већ њу само обавештавају о извршеном упису када тај поступак буде завршен.
„То је у супротности са Мишљењем Венецијанске комисије и представља онемогућавање расправљања Цркви која користи имовину, уз чињеницу да Венецијанска комисија признаје црквама и верским заједницама право коришћења на непокретностима у ситуацији и када оне нису укњижене као власници“, уверен је он.
Како истиче, када се томе придода и чињеница да се Цркви не омогућава ни учешће у поступку у којем би се право државне својине утврђивало, суочавамо се са неприхватљивом околношћу да је цркви онемогућено елементарно право да расправља у оба поступка — поступку утврђења права државне својине и поступку уписа тог права у катастру.
„Да правни апсурд буде још већи, у Предлогу закона се чак и не прописује никакав поступак за утврђење права државне својине, па се намеће закључак да се Цркви одузима имовина у корист државе, без икаквог реалног и уверљивог разлога. На то је указала и Венецијанска комисија, на начин да је изразила став да је нејасна историјско-чињенична позадина Предлога закона“, наводи он.
Николић сматра да то треба посматрати кроз елементарно начело одвојености цркве од државе, прописано Уставом Црне Горе.
„Интересантно је да је код предлагача овог закона за сада изостала одговарајућа реакција на јасне ставове Свете столице, конкретно папе Фрање, да би овај закон требало донети по демократским начелима, уз сагласност свих верских организација у Црној Гори, што је у овом случају изостало“, наглашава он.
Изостала јавна расправа
Николић подсећа да је Митрополија црногорско-приморска СПЦ, на челу са митрополитом Амфилохијем, коју Васељенска патријаршија и православне цркве признају као једини православни субјект у Црној Гори, више пута упућивала своје писане примедбе и предлоге у вези са овим законом, који су игнорисани.
„Уз то, изостао је и пун оквир јавне расправе по овом законском пројекту ресорног Министарства Владе Црне Горе, на шта је указала Венецијанска комисија. Када изостане капацитет који нуди јавна расправа, читава ствар у погледу одузимања имовине може попримити облик самовоље, што је правно неприхватљиво“, наводи Николић.
Он закључује да се помањкање истинске правне и историјске аргументације не може надокнадити одредбама којима се директно крши Устав сопствене државе, чиме проблем на који указује Црква поприма ширу димензију.
Синод Српске православне цркве је упутио подршку архијерејима, свештенству, монаштву и верном народу четири епархије у Црној Гори да наставе одбрану својих верских права у тој држави, а црногорске посланике је позвао да не гласају за предложени закон о слободи вероисповести.