„Вероватно да је проблем у статистици, јер је разлика од 20.000 врло велика. Можда је проблем и број људи који живи ван Црне Горе, а који имају црногорски пасош тамо где могу имати по две такве путне исправе. Ту мислим на црногорску дијаспору, људе који нису пријављени у матичној држави, већ у оној у којој живе, раде и плаћају порез“, каже за „Новости“ професор социологије Срђан Вукадиновић.
Вукадиновић додаје да проблем може бити и у попису становништва, јер је према статистичким подацима у Црној Гори више грађана него домаћинстава.
„Ако је у Црној Гори 620.000 људи, а 640.000 путних исправа, колико је онда грађана који немају пасоше? Тврдим да је таквих стотину хиљада. Држава је дала држављанство за око 500 заслужних људи и то није велики број, али међу њима су неки криминалци који су под потерницама својих земаља“, каже Вукадиновић.
Од 199 рангираних земаља, Црна Гора и њен пасош се по индивидуалном индексу налази на 85. месту и то десетак степеница испод државе Србије.
Како се наводи, чак су и неке земље Латинске Америке, попут Колумбије или Венецуеле, боље рангиране од Црне Горе.
На основу инвестирања у Црну Гору, предвиђено је да до две хиљаде страних држављана у наредне три године стекну црногорско држављанство ако испуне одређене критеријуме у смислу минималне инвестиције од 100.000 до 450.000 евра, зависно од региона и да нису правоснажно осуђивани.
Међутим, у извештају Европске комисије о ризицима програма за држављанство и пребивалиште страним инвеститорима у ЕУ, упозорили су да ће Комисија пратити шеме за инвеститоре у државама-кандидатима и потенцијалним кандидатима, у склопу процеса о приступању Унији.
О броју привилегованих који су добили црногорски пасош, незванично се помиње бројка од око 500, а међу, највећим делом, успешним људима налазе се и они који новим држављанством покушавају да избегну суђења у матичним земљама, попут бившег премијера Тајланда Таксина Шинаватре.