Канал „Истанбул“ један је од великих стратешких пројеката у Турској, а план је да се елиминише растући ризик који представљају бродови који саобраћају између Црног и Мраморног мора, а посебно саобраћање танкерима кроз Босфор.
У периоду од 1953. до 2003. на Босфору се догодио 461 инцидент, а последњи велики инцидент се догодио 2003. године када се брод под грузијском заставом насукао и том приликом испустио 480 тона нафте.
Саобраћај кроз канал „Истанбул“ без икаквих ограничења потенцијално би представљао опасност за безбедност црноморског региона, па и шире, јер би, поред трговачких бродова, танкера и слично, тим путем у Црно море могли да улазе војни бродови било које земље.
Тиме би била нарушена равнотежа која је успостављена Конвенцијом из Монтреа којом се регулише саобраћај кроз Босфор.
Према Конвенцији из Монтреа, земљама које не излазе на Црно море није дозвољено да у црноморском региону своје бродове држе дуже од 21 дана.
Државе које својом границом излазе на обале Црног мора су Турска, Бугарска, Румунија, Украјина, Грузија и Русија. Конвенција је потписана 20. јула 1936. године у швајцарском Монтреу и за црноморски басен обезбеђује статус-кво.
Бивши шеф српске дипломатије Владислав Јовановић каже за Спутњик да је Ердоганово тумачење врло проблематично и у правном, и у политичком смислу.
Канал „Истанбул“ — начин да Ердоган контролише Црно море
Ердоган је рекао да је за Турску канал „Истанбул“ алтернатива Босфору и да он нема никакве везе с Конвенцијом из Монтреа.
Јовановић истиче за Спутњик да оно што Конвенција жели да постигне јесте осигурање безбедности пловидбе, посебно црноморских земаља, да то не буде поприште војних дејстава, а с друге стране да се Русији као сили из тог времена дозволи слободан пролаз и ратних и других бродова у отворено море.
„Прибојавам се да је Ердоганово тумачење превише слободно и да би то захтевало нови састанак тих земаља како би утврдиле да ли тај вештачки морски пут може потенцијално да угрози права приморских земаља, као што је то могло пре Монтре конвенције“, напомиње Јовановић.
Ердоганова игра „ва банк“
Према Јовановићевом мишљењу, Ердоган игра игру „ва банк“, рачунајући да ће почетном радикалном предузимљивошћу све друге да стави пред свршен чин и да све то изведе на начин који неће узнемирити друге.
„Међутим, ту има осетљивих земаља, као што је Русија, јер њу Конвенција из Монтреа осигурава да има излаз на слободна мора, а с друге стране, остале велике силе спречава да са својим ратним пловилима могу да улазе без ограничења“, истиче он.
Русија би била против таквог тумачења
Ако би тај пут дао слободу другима да се користе оним што Монтре конвенција не дозвољава, Русија би сигурно била против, а вероватно и неке друге земље, уверен је Јовановић.
„То ће отворити проблем, и правни, и политички, и сугурно ће бити потребно једно накнадно тумачење Конвенције из Монтреа и за овај случај, али нисам сигуран да ће то тумачење дати слободне руке Турској да може да дозволи пролаз свим бродовима кроз тај канал“, оцењује саговорник Спутњика.
Како каже, Ердогана нико не може да спречи да спроведе то што је наумио, јер то је његова територија и „може да прокопава шта хоће“, али може да га ограничи у тумачењу да је тај канал слободан за све бродове да уђу у Црно море.
„Заштита права црноморских земаља, и трговинских, и безбедносних, била је циљ Конвенције из Монтреа. Не може се дозволити да један паралелни канал поништава те заштитне мере“, каже Јовановић.
Он је уверен де ће бити тог додатног тумачења и истиче да је мало вероватно да ће оно бити потпуно слободно како то Ердоган замишља.
„Него ће и ту морати да буду наметнута одређена ограничења паралелно са оним из Монтреа, нарочито за ратне бродове“, рекао је Јовановић.
Најављујући „мега пројекат“, Ердоган је недавно рекао да ће у наредних неколико недеља бити расписан тендер и почети реализација.
Водена артерија Турске
Канал треба да буде изграђен западно од центра града, на европској страни провинције Истанбул, а требало би да повећа дневни капацитет од 160 пловила.
Спајао би Мраморно и Црно море, растеретио Босфор и заштитио град, његову природу и море.
Припремна фаза трајаће две године, а потом би се прешло на градњу канала дугачког 45 километара, широког око 150 и дубоког 25 метара, што је довољно да њиме плове и највећи бродови.
Како се не би реметио друмски и железнички саобраћај, предвиђена је и градња мостова.
Милиони кубика ископане земље искористиће се за подизање велике луке и новог аеродрома капацитета 60 милиона летова годишње.
Канал спас за грађане
Канал је важан јер би штитио град од 15 милиона становника од закрчености и загађености Босфора, кроз који пролазе танкери и свашта испуштају, каже Јовановић.
„Померањем на западну границу гро тих танкера и пловила ићи ће тим каналом. Турска ће њихов пролаз моћи да наплаћује“, додао је он.
Градоначелник Истанбула Екрем Имамоглу противи се пројекту и позива да се одржи референдум, а Јовановић каже да се он буни јер страхује да би град могао да остане без дела својих прихода.