Доживотна казна је једини „лек“ за силоватеље монструме

Не постоји вероватноћа да ће се силоватељи, посебно они који почине монструозно злодело над децом, икада променити и зато је за њих сасвим оправдана доживотна казна затвора.
Sputnik

За психотерапеута Зорана Миливојевића случај сексуалног манијака „Малчанског берберина“ Нинослава Јовановић, силоватеља повратника, који је отео дванаестогодишњу девојчицу, потврда је оправданости постојања Тијаниног закона и доживотне затворске казне за таква кривична дела.

Потрага полиције за девојчицом Моником Каримановић из околине Ниша траје од 20. децембра, а након што је на основу трагова утврђено да ју је отео Јовановић, покренута је велика полицијска акција хватања познатог силоватеља и његове жртве.

Непоправљивим силоватељима доживотна казна

На питање да ли је могуће предупредити таква злодела када је реч о онима који су за слична већ били процесуирани, саговорник Спутњика одговара да је реч о непоправљивим силоватељима, личностима са дијагнозом психопате.

Доживотна казна је једини „лек“ за силоватеље монструме
„Имате сексуалне преступнике који мање-више у другим аспектима живота добро функционишу, али у овом случају је реч о особи која је потпуно организована око те своје сексуалне изопачености и када је у питању нека промена то иде врло тешко. Тако да је терапија могућа само са оним људима који желе да промене нешто, који сами сматрају да њихово понашање није у реду и који помажу оном који ради са њима да то иде ка неком позитивном исходу“, објашњава Миливојевић.

Менталитет предатора

Код људи попут Јовановића то, међутим, није могуће, јер они немају дистанцу према свом понашању. Човек са менталитетом предатора и грабљивца нема саосећања према жртви, третира је само као неку врсту објекта и зато је опасан по друштво, истиче наш познати психотерапеут.

Он подсећа да је реч о повратнику који је поновио исто кривично дело и због тога, након изласка из затвора, био под надзором полиције. Тако су га и привели због порука које је слао путем Фејсбука и зато што је малтретирао неке жене. Међутим, на томе се завршило, пуштен је јер нису могли да иду против закона, упркос томе што је постојала свест о томе колико је опасан, додаје Миливојевић.

Он каже да у случају Јовановића ипак постоји нешто што изазива запитаност.

„Мало је нејасно зашто су га помиловали ако је био осуђен на 15 година. Зашто је уместо 15 био 12 година у затвору? Цела та прича оправдава Тијанин закон према којем се оваквим случајевима може досудити и доживотна робија када је неко очигледно непоправљив и опасан по друштво. Код оваквих људи мислим да је сасвим оправдано да буду изоловани на неки веома дуг период, можда и доживотно, јер су опасни по друштво, а не постоји нека прихватљива вероватноћа да ће се променити“, сматра он.

Нема пуно оваквих екстрема

Доживотна казна је једини „лек“ за силоватеље монструме

Јовановић је пре 25 година силовао жену и девојчицу, а када је пуштен 2005. године на условну слободу, после само месец и по дана затвора напаствовао је две девојчице од 12 година, од којих је једну силовао, а другу покушао да силује, али није успео. Опет се нашао у затвору, а судски вештаци су тада на суду рекли да је велика вероватноћа да ће да понови исто кривично дело када се нађе на слободи. Зато се нишка јавност с правом узнемирила када је пре годину дана изашао из затвора и убрзо потом преко Фејсбука почео да прогања жене, због чега је био приведен.

Јовановић је од своје четврте године лечен од поремећаја понашања, а неко време је био стациониран у психијатријској болници у Горњој Тополници код Ниша.

Миливојевић зато нема дилему да би све и да поново оде на служење казне, па била она и 15 година, након изласка опет неко настрадао. Он ипак указује да нема пуно таквих екстрема који су починиоци монструозних, најтежих дела.

Коментар