У Црној Гори живи српски народ, децидан је наш саговорник, који објашњава да је за сваког ко хоће иоле да буде поштен у тумачењу историјских чињеница, ван сваког спора да је за време постојања независне Црне Горе до 1918. године у њој живео готово стопроцентно српски народ православне вере.
„Треба раздвојити две ствари. Нико не спори црногорску државност до 1918, али је овде проблем српског народа у Црној Гори и његове баштине, традиције и светиња. Све оно што се ради у Црној Гори у последњих двадесетак година говори о једном добро осмишљеном пројекту насилног однарођивања српског народа. То је опасан пројекат, који има за циљ стварање једног новог идентитетског кода народа Црне Горе, који би био супротан свему ономе што је она вековима била“, рекао је Терзић.
Сведоци смо великог фронта против Срба и православља
На делу је, каже он, веома опасан експеримент који је део широког стратегијског круга, чији је крајњи циљ да се српски државни политички, али и духовни простор сведе на крају на Шумадију, односно на преткумановску Србију.
„То је опасна игра, а ми иначе живимо у непредвидивом времену, пуном конфликтних потенцијала, и не дај боже да се изроди нешто што не би било у интересу ни добра Црне Горе ни целог балканског региона“, нагласио је Терзић.
Сличност црногорског и украјинског сценарија
Славенко Терзић каже да постоје сличности, али и разлике између црногорског и украјинског сценарија, када су Петро Порошенко и константинопољски патријарх на силу не само основали нову цркву — Украјинску цркву, него су и административним путем хтели да поделе Украјинску православну цркву Московске патријаршије. Главна сличност је, каже он, политизација црквено-религиозних питања.
„И на једном и на другом месту ради се о дугорочно испланираном удару на православни свет и на Руску и Српску православну цркву. То је такође део једног клишеа, стереотипа који постоји нарочито у главама западних стратега о томе да је СПЦ, као и друге словенске православне цркве, наводно продужена рука руског утицаја. Према томе, сузбијање простора деловања СПЦ је према тим клишеима истовремено борба против наводног малигног руског утицаја“, рекао је бивши амбасадор Србије у Москви.
Однос Ватикана и Српске православне цркве
Терзић не сматра да Ватикан има велики удео у дешавањима у Црној Гори. Он наглашава да римски папа има добре односе са руским патријархом, нарочито после сусрета у Хавани, и подсећа да је папа, када је било речи о Украјини, био прилично суздржан.
„Глава тих дешавања налази се у оквирима НАТО-а и међу политичким лидерима неких од тих креатора западне политике. Све је то врло опасан сценарио, јер су религиозни сукоби на крају увек врло крвави, а свима нама би требало да у интересу буду мир, спокојство и хришћанска љубав међу народима“, рекао је он.
Наш саговорник, међутим, наглашава да је Балкан постао врло опасна позорница свакојаких експеримената.
„Као историчар се присетим пројекта из 1916. године немачког идеолога и либерала Фридриха Наумана, који у књизи ’Бугарска и Средња Европа‘ каже да Балкан треба да буде зона немачке марке, што је већ био, и да на Балкану треба створити систем државица-трабаната које ће међусобно бити у непрестаном сукобу. У свему томе Немачка би требало да буде арбитар, а Србија, према његовом мишљењу, није заслужила чак ни да буде трабант, већ околне државице треба да је контролишу. Чини ми се да је од тих старих пројеката доста тога остало у новим паковањима, па их данас видимо и према Балкану, али и према Русији“, рекао је дописни члан САНУ др Славенко Терзић.