„Прогон Спутњика Естонија је невиђен. Он ће постати уџбенички пример не само за директан притисак и претње власти према медијима, узнемиравања и цензуре, већ и двоструких стандарда према руским медијима и новинарима који са њима сарађују“, истакао је Шафир.
Изражавајући солидарност са колегама, он је напоменуо и да естонске власти својим противправним радњама „не само да лишавају раднике посла, већ и одузимају грађанима сопствене државе право на добијање информација“.
„То нема никакве везе са принципима посвећености слободи говора и медија које они стално проглашавају“, додао је Шафир.
Због претње кривичним гоњењем од стране естонских власти према члану који предвиђа казну затвора до пет година, запослени у Спутњику Естоније били су принуђени да донесу одлуку о прекиду радног односа са редакцијом од 1. јануара 2020. године.
Проблем Спутњика у Естонији
Запослени у Спутњику Естонија раније су добили од Полицијске и Граничне управе писма са директним претњама да ће против њих бити покренут кривични поступак ако до 1. јануара 2020. године не прекину радни однос са матичном организацијом — међународном новинском агенцијом „Русија севодња“. Као основа за те акције наводе се санкције које је Европска унија увела 17. марта 2014. против низа физичких и правних лица због догађаја у Украјини. Међутим, санкције Европске уније нису уведене новинској агенцији „Русија севодња“, чији је део и Спутњик, већ лично генералном директору агенције Дмитрију Кисељову.
Коментаришући ситуацију у вези са естонским Спутњиком, председник Русије Владимир Путин је рекао да ће руске власти учинити све да подрже Спутњик у раду у другим земљама. Високи извор у Москви раније је за Спутњик изјавио да на поступке естонских власти утичу британски покровитељи, што ће се узети у обзир како би се у блиској будућности предузеле симетричне мере према британским медијима у Русији.