Према Кесићевим речима, борба за истину води се и у америчкој унутрашњој политици, где је на једној страни барикаде председник САД Доналд Трамп, насупрот дела Конгреса и мејнстрим медија.
Анкете показују да све већи број грађана САД не верује „дубокој држави“, а поготово обавештајним службама попут ЦИА и ФБИ, оцењује Кесић и додаје да је та скепса повезана и са питањима спољне политике.
„Одавно у Америци траје процес који ’званичну истину‘ ставља под знак питања“, каже Кесић за Спутњик.
Пада „истина“ Олбрајтове и Кларка
Ако се прати све што се дешавало са доделом нобелове награде Петеру Хандкеу, види се да су кампању против њега водили поједини новинари и делови политичке елите чији је циљ био да одбране своје наслеђе из деведесетих година, истиче Кесић.
„Та расправа је показала да је и даље доминантна та пропагандна слика из деведесетих, али је питање кад ће млади истраживачи и новинари на дневни ред поставити питање колико је било пропаганде за време ратова у бившој Југославији“, наглашава Кесић.
Ако се покаже да информације новинара и дела тадашњег естаблишмента, који репрезентују Медлин Олбрајт и Весли Кларк, нису тачне или да су они деведесетих игнорисали страдање Срба, онда ће у питање бити доведен њихов кредибилитет, истиче шеф Представништва РС у Вашингтону.
„За сада је прерано да дође до преокрета у америчким погледима на дешавања деведесетих на подручју бивше СФРЈ, али потребно је радити полако и чекати да се поново та питања ставе на дневни ред“, сматра наш саговорник.
Милошевић — од српског националисте до опортунисте
Нова истраживања младих научника полако отварају простор за поновно отварање тих питања, а објављивањем њихових радова порашће број критичких гласова према политици Запада према Србима, додаје Кесић.
Уз то, није реч само о америчким, него и младим научницима из европских земаља, каже саговорник Спутњика и додаје да је у последње време дао пет интервјуа младим научницима који имају критички приступ „званичној истини“ из деведесетих, али и за време Другог светског рата.
Углавном, реч је о младим научницима који тренутно раде на докторским дисертацијама, али Кесић се нада да ће успети да одбране докторате, а после и да објаве књиге.
Уз то, објављено је већ неколико књига о распаду СФРЈ које доводе у питање „истину Олбрајтове и Кларка“, тако да се може рећи да је већ постигнут неки резултат, каже Кесић и као илустрацију наводи да се у академској заједници деведесетих Слободан Милошевић представљао као српски националиста, а сад је тај став коригован, па га виде као опортунисту.
„А и то је доказ да се ствари помало мењају кад је реч о америчком погледу на распад Југославије“, истиче наш саговорник.
Од НДХ до високог представника
Наводећи неке од књига које су у супротности са „званичном истином“, на првом месту помиње три које се баве идеологијом и страдањем Срба у НДХ, а аутори су амерички професор Роберт Маконмик и млади истраживачи Рори Оменс и Невенко Бартулин.
Помиње и младог истраживача Метјуа Периша, који се бавио, са правног становишта, овлашћењима високог представника у Босни и Херцеговини и дошао до закључка да је реч о кршењу и међународног права и Дејтонског споразума, чиме је дао за право званичној политици РС.
А постоји и одређен број младих научника који тврде да су САД мешањем у сукобе у Југославији деведесетих ушле у грађански рат на страни једне од зараћених страна.
„Постоји тај процес у науци, али није реч само о Американцима, јер је међу петоро младих научника који су радили интервју са мном био и један Шпанац, Немац и Канађанин, што показује да је то ипак актуелна тема у науци. То ме охрабрује зато што још није написана коначна историја која би тек требало да се напише“, закључио је Кесић.