Према наводима руских експерата, све већи број проблема у Европи и Азији показали су значај Русије и навели да државе-чланице „клуба“ Г-7 треба да схвате да без ње не могу решити кључна питања. И сам амерички председник Доналд Трамп је изјавио да би формат Г-8 био много ефикаснији од формата Г-7.
Г-20, а не Г-8, нова платформа за преговоре
Међутим, руски званичници истичу да је Г-8 застарели хладноратовски формат и да се многа важна питања решавају у оквиру формата Г-20, а Москва учествује и у раду нових међународних организација као што су БРИКС или ШОС, где се решења не намећу, већ се до њих долази дијалогом и узајамним компромисима.
Алексеј Пиљко, политиколог и експерт за америчко-руске односе, сматра да су се, иако се ово може сврстати у позитиван сигнал Запада, међународне околности промениле.
„Русија не жели да се врати у ’клуб‘ јер је ’Велика осмица‘ изгубила своју актуелност и важност. Данас постоје интересантнији формати, као што је Г-20. Свет је постао више глобалан и престао да буде монополаран, а западне државе су изгубиле примат и главну улогу. Русија на међународној политичкој сцени учествује преко формата Г-20, а Г-8 јој није потребан“, рекао је Пиљко.
Експерт додаје да нема смисла вратити се у „клуб“ који нема пресудну улогу у светским пословима и из којег су Русију одбацили пре 5 година. Осим тога, 7 „светих чланица“, укључујући САД, Немачку, Јапан, Британију, Француску, Италију и Канаду, овај клуб ће користити да оптуже Русију за све грехе, а дијалог ће изостати, сматра експерт.
Г-8 шаргарепа Запада
Деведесетих година руска елита је стремила да се што пре интегрише са Западом. Међутим, ниједан „западни“ институт је није прихватао: ни Европска унија, ни НАТО, већ само Савет Европе који је имао формалне функције. У том периоду Русија није ни по економским стандардима, ни по политичкој тежини, одговарала захтевима Г-8, али је тражен начин да се Москва награди за своје поступке.
„У том смислу Г-8 је била својеврсна пилула за смирење добијена од Клинтонове администрације како би се ублажили ефекти ширења НАТО-а на исток. Практично у замену за то што Русија није била озбиљно против ширења НАТО-а на на Пољску, Чешку и Мађарску, добила је приступања Г-8“, објашњава експерт.
Пиљко додаје да су овакви покушаји Запада неозбиљни и да не показују озбиљну намеру за нормализацијом односа између Русије и Запада, јер да би се то десило, неопходно је започети дијалог о томе како ће изгледати архитектура европске и глобалне безбедности у новом свету.
Промењен однос снага
„Запад до сада није хтео да води никакав дијалог о питањима безбедности, НАТО се ширио без икакве контроле, а једностране војне операције против Југославије, Либије и Ирака вођене су мимо Савета безбедности УН. Сада, када се променио баланс сила и то не у корист Запада, време је да се започну разговори о томе како ће изгледати и којим инструментима ће бити осигурана безбедност у свету и Европи“, закључује експерт.
Клуб Г-7, који су чиниле Велика Британија, Немачка, Италија, Канада, САД, Француска и Јапан, 1997. године претворио се у формат Г-8, када му се Русија придружила, да би се 2014. године вратио у своје првобитно стање Г-7 због догађаја на Криму. Тада су чланови клуба одлучили да не дођу на самит у Сочију, већ да се без Русије састану у Бриселу.
Руски експерти такође верују да је тема о повратку Русије у Г-8 коришћена као мамац и испипавање терена да ли је могуће Русију „приволети“ Западу и држати је што даље од Кине, а слични покушаји и методе постојали су и за време Хладног рата.