„Еволуција споразума о томе шта је политичка стабилност света, суштински се тиче ракетне и космичке технологије“, каже за Спутњик проф. др Момчило Милиновић, члан АИНС-а са Катедре за наоружање Машинског факултета у Београду.
Са професором Милиновићем разговарали смо ексклузивно у емисији „Технограм“ на самом почетку 2020. године о теми ракетне технологије и њеном утицају на глобалну политику.
Балистичке ракете — улазница за светску политичку сцену
У сферу политике улази се са картом најпрестижније војне технологије. Током Хладног рата светска сигурност базирала се на споразумима између некадашњег СССР-а и Сједињених Држава. Иза кулиса највећих политичких игара моћи стоји једна велика технолошко-тактичка битка: освајање најмодерније ракетне технологије.
Еволуција споразума од краја Другог светског рата до данас директно је повезана са развитком ракетне технологије. Сједињене Државе су напустиле споразум о антибалистичком штиту из 1972. године и уништавању ракета средњег домета од 500 до 5.500 километара из 1987. године, захваљујући којима је Европа својевремено одахнула од потенцијалног уништења. Сада је на дневном реду СТАРТ 3 — споразум о стратешком офанзивном наоружању за који се очекује да ће бити продужен.
Северна Кореја — далекоисточна игра престола
Велика нада америчког председника Доналда Трампа пред изборе 2020. године били су преговори са Северном Корејом.
„Уништени су полигони за испитивање бојевих глава, али није уништен чувени ’Јанг Бо‘ полигон, где се прави фисиони материјал, уранијум и плутонијум и где се у овом тренутку налази у резерви материјал за 16 нуклеарних бојевих глава“, каже професор Милиновић.
Севернокорејска ракета „Пу-кук-сонг“ на чврсти ракетни погон направилa је велики технолошки помак и „купилa“ карту Ким Џонг Уну за преговоре са Доналдом Трампом. На тридесет осмој паралели, која дели Северну и Јужну Кореју, очекује се наставак преговора, али и наставак тензије на терену где и Кина има велики, чак пресудни утицај на доношење споразума.
Технолошка битка за космос
Председник Владимир Путин изјавио је на недавном колегијуму Министарства одбране Руске Федерације да се убрзано ради на модернизацији нуклеарне тријаде и хиперсоничним пројектилима. Чувени је концепт нуклеарне тријаде који се састоји из стратешке авијације, копнених интерконтиненталних балистичких ракета и балистичких ракета лансираних са нуклеарних подморница. Међутим, све више се спомињу војне космичке снаге. Русија већ увелико има формиране ваздушно-космичке снаге, док се САД спремају за „освајање Марса“, како је председник САД Доналд Трамп рекао током посете бази маринаца у Сан Дијегу и тиме најавио могуће „ратове звезда“. Такав подухват захтева огромне буџете и намеће нову технолошко-стратешку битку великих сила у деценијама које су пред нама. Концепт нуклеарне тријаде може се претворити у нуклеарни квартет и тиме донети револуцију у свету наоружања.