Рангирање је вршено упоређивањем просечних резултата пет вредности: лидерства, економског и политичког утицаја, снаге међународних партнерстава и снаге војске.
Листа најмоћнијих земаља — реална
Истиче се да су најмоћније земље света оне које стално доминирају у насловима вести, имају велики утицај на политичкој сцени и играју кључне улоге у обликовању светских економских модела.
„По мом мишљењу, рејтинг је састављен сасвим реално, поготово у делу који се тиче политичког и геостратешког утицаја Русије на међународне процесе. Уосталом, ако погледате медије било које земље, видећете да је огромна количина извештаја посвећена Русији, руској позицији и томе како Русија утиче на глобалне политичке процесе. И заиста, светска заједница Русију тренутно доживљава као независног играча и земљу са суверенитетом којој се посвећује много пажње, не само у политици, већ и у питањима економије. То, такође, много значи“, рекао је за Спутњик руски политиколог Павел Фељдман.
Приликом рангирања није било промена у односу на претходну годину, када је у питању првих девет најмоћнијих земаља. САД, које заузимају прво место, перципиране су као земља са најснажнијом економијом и највећим војним буџетом (преко 730 милијарди долара за 2020. годину). Према америчким експертима, Америка је и лидер у рату против тероризма и највише доприноси НАТО-у, а војном помоћи је зацементирала своја савезништва.
Следе Русија и Кина, које су такође међу четири земље које имају највећа издвајања за војску. Иза њих су велике економије и земље које дају велике суме за помоћ у међународним оквирима: Немачка, Велика Британија, Француска и Јапан.
Међу земљама са најмањим утицајем у свету су Хрватска, Словачка, Словенија, Естонија, Летонија и Литванија. Србија је заузела 52. место.
Крај глобалне доминације САД
Члан руског међународног комитета Савета Федерације Олег Морозов сматра да је улазак Русије „у тројку“ најмоћнијих земаља сасвим природан, с обзиром да без руског учешћа није могуће решити ниједно питање и да Русија утиче на готово све процесе у свету.
Према његовом мишљењу, моћ земље није само економија, а што се тиче војне моћи, Русија је светски лидери по низу показатеља.
САД и Совјетски савез су постале суперсиле током Другог светског рата и готово да су скоро пола века одређивале глобалне токове. Међутим, после распада СССР-а, Америка је остала једина суперсила, а целокупна конструкција светског поретка почела је убрзано да се деформише.
Вашингтон је распад СССР-а схватио као своју победу у Хладном рату и право да намеће свету своја правила игре, да изиграва светског полицајца и „неподобне“ кажњава како му се прохте.
Међутим, јачањем Русије и Кине у међународној арени, униполарни свет је престао да постоји, а нови центри економске моћи почели су да „расту“ у Азији и Латинској Америци.
Експерти су сагласни да „старе навике тешко умиру“ и да ће крај глобалне доминације САД бити болан за ту земљу.
Да ли је Русија суперсилa
Када је Путин пре око три године рекао да су САД једина преостала светска суперсила и да Русија то прихвата, та изјава је изазвала дебате у стручним круговима и покренула питање да ли је Русија „супердржава“.
Експерти су објаснили да је Путин тиме рекао да је таква моћна држава као што су САД потребна и Русији и свету и да је Москва спремна да са њом сарађује, али на равноправној, партнерској основи — без мешања САД у унутрашња питања Русије и других земаља и без уплитања Вашингтона у међудржавне односе других земаља.
Већина политиколога се слаже да једна суперсила мора имати снажан војни, економски, финансијски, културни и идеолошки утицај, и не само на најближе суседе, већ на читав свет.
Експерти закључују да је Русија у неким областима дефинитивно суперсила. Русија је највећа нуклеарна сила на свету, а руска војска је друга најјача у свету. Русија поседује и типове хиперсоничног оружја које нема нико у свету.
Политички гледано, улога Русије на међународној сцени је такође велика. Као стална чланица Савета безбедности УН, Русија има право вета и руска реч све се снажније чује у свету. Осим тога, Русија игра важну улогу у европској политици и другим регионима. Захваљујући свом активном учешћу у сиријском рату, лидер је и у борби против тероризма и има огроман значај на Блиском истоку.
Москва ради на економском јачању земље и планира да се до 2024. године нађе међу пет највећих економија света. Руски БДП је сада на шестом месту у свету по обиму, после Кине, САД, Индије, Јапана и Немачке. Руски председник Владимир Путин је рекао да то није лак задатак, али да је он „апсолутно решив“.
Путин је недавно истакао да Русија не тежи статусу суперсиле, јер то подразумева наметање свог утицаја на друге државе и читаве регионе.
Према његовим речима, Русија не жели да се врати у стање у којем се налазио СССР када је наметнуо суседима, укључујући источноевропске државе, свој животни стил и политички систем.
То је, како је истакао, „контрапродуктивно, прескупо и нема историјску перспективу“.
„Не можете присилити друге народе да живе по вашим обрасцима“, рекао је Путин, истичући да изгледа да неки партнери на Западу не узимају у обзир ово тужно искуство Совјетског Савеза.
„Понављају исте грешке, стају на исте грабуље, полазећи од тога да они своју политику граде управо по империјалном кључу“, указао је председник Руске Федерације.