Ево ко је човек који је постао симбол борбе за српске светиње у Црној Гори /фото/

Фотографија са Жабљака, на којој се налази човек који носи крст предводећи колону кроз мећаву, обишла је читаву Црну Гору и регион и постала симбол отпора и борбе за православље, правду и истину.
Sputnik

Поносни становник Жабљака који је носио крст на овој фотографији симболу зове се Исак Симићевић, пренео је портал ИН4С.

Ово је Симићевићев профил на Фејсбуку.

Гуслар Славко Перошевић написао је песму посвећену Симићевићу:

 

ДУРМИТОРСКИ КРСТОНОША

 

Ево узех перо бритко

Да поздравим из Шавника

Дурмиторског „Крстоношу“

Мог честитог брата Ика

 

У злом вакту кад се Христос

Против црног бори врага

Све те српство данас слави

Од Токија до Чикага

 

Гледајућ те, ђе крст носиш

По снијегу и по студи

Свим Србима на свијету

С поносом се пуне груди

 

У овоме црном вакту

И времену тешких врења

Твоја слика поста симбол

Правде, части и поштења

 

Ти си Ико, људска дика

Сури оро и громада

На Мојковцу носио би

Крсташ барјак Гиљен Рада

 

Што је пао у јуришу

На Челинску клету Косу

Брате Ико српски змају

Српска дико и поносу

 

Зор Србине од челика

Друже у злу и невољи

Ко то има под Дурмитор

Данас од те да је бољи

 

Ни по части ни поштењу

По љепоти и по стасу

Бог са неба нек те чува

Дурмиторски горастасу

 

На чувеном тарском мосту

Обавјеном густим димом

Пред турске би зулумћаре

Стајо с Трипком и Ћор Симом

 

Са Жугићем Божидаром

На њемачки тенк би скака

Мало данас има таквих

Шаранаца и Дробњака

 

Ко Гаврило Шибалија

Испред своје храбре чете

Газио си, с крстом часним

Кроз мећаву и намете

 

Ту ђе муње, небо кроје

А сјеверац леди жиле

Дурмиторски Срби храбро

Стајали су испред силе

 

Док орлови сури кликћу

С Пирлитора и Пруташа

Неће часни Дурмиторци

Ић‘ у цркву код Мираша

 

Докле тече Буковица

И жубори хладна Тара

Стајаћемо на бранику

Српских цркви и олтара

 

Дурмиторци ићи неће

Траговима клетог Јуде

Док је крста и свијеће

Српске гусле докле гуде

 

Бранићемо српску цркву

И све њене тековине

Још српскијем срцем дишу

Шавник, Жабљак и Плужине

 

Док врхове Дурмитора

Лед и вјечни снијег ките

Узети нам цркве неће

Зеленаши и „комите“

 

Ја не могу тачно рећи

Да л‘ нас бројем има више

Ал‘ сви знају да витештвом

Наше српско срце дише

Коментар