Железница која повезује главни град Руског царства и Крим изграђена је пре сто педесет година. Нешто касније се први пут појавила идеја да се два полуострва, Кримско и Таманско, повежу железничким мостом. Међутим, више од једног века ови планови остају мртво слово на папиру. Ни у царска ни у совјетска времена мост није изграђен. Некада је разлог био рат, а некада је недостајало новца.
Прва железница до Крима
Први покушај да се главни град повеже железницом са Севастопољем је био на самом почетку владавине цара Александра II. Године 1856. главно друштво руских железница добило је концесију за изградњу пута до Севастопоља. Међутим, изградња није започела због радова на другој релацији.
Неколико година касније, концесија за изградњу је додељена енглеској компанији. Међутим, ни Енглези нису решили овај проблем, упркос преференцијалним условима које је обезбедила Влада. Почетком седамдесетих година 19. века концесија за изградњу пута од станице Лозоваја у Харковској области до Севастопоља пребачена је на трговца Пјотра Губоњина. Овај изузетни пословни човек (рођен је као кмет, а умро је као мултимилионер и један од најбогатијих људи у царству), који је већ имао успешно искуство у концесионој изградњи, успео је да изгради пругу за три године. Први воз је стигао у Севастопољ 1875. године.
Царска породица је волела да се одмара у Ливадији на Јалти, где је одлазила сваког лета. Следећи пример цара, у ово летовалиште су прво кренуле аристократе, затим трговци и средња класа, а потом сиромашнији туристи. Након изградње железнице, Крим је почео да се развија као туристичка регија.
У деведесетим годинама 19. века, Русија је откупила све приватне железнице и објединила их у једну државну мрежу. То је омогућило стварање прве директне руте Санкт Петербург-Севастопољ. Овај пут је убрзо постао један од најпопуларнијих у царству, а време путовања се непрестано скраћивало. Последњих година пре револуције, било је могуће доћи од престонице до Крима за рекордних 39,5 часова.
Први мост
Почетком 20. века се појавила идеја о изградњи још једне железничке пруге која би повезала јужне области Русије. По наређењу цара Николаја II почео је развој пројеката Керчког моста. Као резултат тога, представљене су две могућности: једна са изградњом моста преко Чушке превлаке, а друга преко острва Тузла. Међутим, избијање руско-јапанског рата и потреба за завршавањем изградње транссибирске железнице су одложили ову идеју за неколико година.
Ова идеја је актуализована почетком друге деценије 20. века, али су се опет умешале околности које су спречиле почетак изградње — Први светски рат, затим револуција, грађански рат и разарања.
Војни мост
Тридесетих година 20. века је поново разматрана идеја о изградњи моста преко залива, али изградња ни тада није започета. У почетку је то одлагано због великих трошкова индустријализације, а онда је избио рат. Немци, који су заузели Крим, почели су изградњу свог моста, како би олакшали своје напредовање на Кавказ, али на крају је и та изградња напуштена због промене ситуације на фронту.
Након повратка Крима совјетска војска је почела да гради свој мост. Мост преко Чушке превлаке је саграђен за седам месеци, а пуштен је у саобраћај у новембру 1944. године. Мост је изграђен у веома кратком року, а на изградњу је утицао и олујни ветар. Због свега овога нису били завршени сви неопходни радови. Делови темеља нису бетонирани, а делова за одбрану од леда није било у потребним количинама. Као резултат великог налета леда у фебруару 1945. године, мост је тешко оштећен. Трећина носача је сломљена, а део распона се срушио у море.
Одлучено је да се мост не обнавља, већ да се демонтира и изгради нови, без журбе и у складу са свим потребним стандардима. Године 1949. за изградњу моста на два нивоа, са две железничке пруге и две траке за аутомобиле, издвојено је више од 800 милиона рубаља.
Међутим, већ 1950. године изградња моста је изненада прекинута. Уместо тога, почео је са радом јефтинији превоз трајектом.
Воз број 7/8
Када је Крим 1954. године пребачен у састав Украјинске ССР, то је коначно покопало наде за изградњу моста, јер је било теже да се две републике о томе договоре. Међутим, 1959. године је обновљен редовни саобраћај на релацији Лењинград-Севастопољ током целе године (у тридесетим и раним педесетим годинама повремено су покушавали да обнове ову трасу, али су возови саобраћали нередовно, само лети, па чак ни не сваке године). Брзи воз је добио број 7/8 и током 55 година је био један од најпопуларнијих. Овај воз није мењао број и руту ни након распада СССР-а, када је део пута пролазио кроз територију независне Украјине.
Након повратка Крима у окриље Русије 2014. године, железничка комуникација уобичајеним рутама са полуострвом је била прекинута, а воз 7/8 је укинут. Међутим, не задуго, јер је 23. децембра 2019. године воз са бројем 7/8 кренуо са „Московске железничке станице“ у Санкт Петербургу, а 25. децембра је био први воз који је прошао преко Кримског моста.