Ипак има и мишљења да је то или покушај да се исправе стратешке грешке или започињање преговора ради „трговине“. Американци се воде принципом „хоћу, могу и урадићу“, док Доналд Трамп, као бизнисмен, прво реагује, диктира стандарде, поставља услове, а тек онда разговора.
Јуриј Светов, политиколог и новинар, истиче да је за америчког председника све могуће.
„Трамп је неколико пута у каријери банкротирао, дизао се из пепела и поново постао милијардер, те се у политици понаша исто као и у бизнису. Он је самоуверен, поставља високе стандарде, води преговоре и, пре свега, тргује“, истиче експерт.
Трамп следи само своје циљеве
„Ово је био ритуал, гест, како би се смирило јавно мњење и оставило време за договор. И наследник Сулејманија ће размишљати о ономе штo се десило Сулејманију, као што и руководилац шиитске група Нас ралах такође о томе размишља и свестан је чињенице да је рањив“, рекао је Светов.
Ирак је кључна тачка на Блиском истоку коју Американци не планирају да напусте, али су одређена прегруписавања могућа. Експерт наводи да се око 4.500 америчких војника налази у Ираку, којима су се придружили и војници повучени из америчких база у Сирији. Осим тога, САД мењају и принцип по коме функционишу.
„Раније су деловали по принципу ’хоћу-могу‘ — договоре се са савезницима, виде њихову реакцију и крену у акцију, а сада не питају НАТО, ни савезнике, већ су напали Сулејманија када им је то одговарало, док се Немачка повлачи из Ирака“, подсећа експерт.
Убиство Сулејманија — стратешка и политичка грешка
Да се Трамп налази у сложеној ситуацији сматра Јуриј Швиткин, заменик председника Комитета одбране Државне думе. Према његовим речима — убиство Сулејманија је била стратешка и политичка грешка и једина опција коју Трамп има на располагању је претња санкцијама Ираку и Ирану, јер би удар на ове државе био превелики ризик. У случају напада на Иран или Ирак, САД би морале да буду спремне на одговор који може бити усмерен на америчке базе или војнике ван америчке територије, али напади могу бити изведени и унутар САД, а у том случају један део друштва мора поднети жртву.
Ко ће диктирати услове преговора
Поред ризика од заоштравања ситуације, Владимир Ољенченко, са Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука, каже да су САД разочаране реакцијом међународне заједнице, „јер су очекивали подршку, а са друге стране ове акције нису нашле на подршку ни унутар самих САД, већ су ојачале притисак демократа на републиканце.
„Зато америчка администрација тражи опције за побољшање ситуације, а једна од њих јесте довођење Ирана за преговарачки сто“, рекао је Ољенченко.
Оно што Американце приморава да воде преговоре јесу глобална економска ситуација, економски проблеми са Кином, неодрживост целокупне ситуације око цене енергената, као и прогнозе о све споријем расту светске економије, а у том смислу и америчке.
„Американци немају другу опцију осим преговора, они траже варијанте да изгладе ситуацију и односе са Ираном, јер од иранско-америчких односа зависе односи Америке са Ираком и Либијом“, рекао је експерт.
Убиство команданта Иранске Револуционарне гарде је велико понижење за Иран, зато и у случају да дође до преговора — они ће се одвијати под условима који ће Техерану омогућити да поврати национално достојанство, које су Американци угрозили. Осим тога, ирански државни врх неће дозволити да могући преговори са САД додатно угрозе политичку стабилност унутар земље.
Ољенченко сматра да у случају да Иран пристане на преговоре са САД главна питања ће бити првенствено нормализација односа, обнављање нуклеарног споразума и америчко учешће, али и економска корист.