„Питање дејстава САД у ваздушном простору Ирана и Ирака и могућих провокација америчке стране чији је циљ био да ’подметну‘ цивилни авион противваздушним комплексима Ирана — остаје отворено“, рекао је Михајлов.
Он подржава изјаву министра иностраних послова Ирана Џавада Зарифа, који је нагласио да је „напад на украјински ’боинг‘ последица авантуризма САД у блискоисточном региону“.
Према речима експерта, постоје информације да су ирански радари регистровали више десетина америчких беспилотних летелица.
„Ти офанзивни дронови, наоружани ракетама, могу да се упореде сa борбеним ловцима по својој ударној снази. Јасно је да су амерички уређаји у сваком моменту могли да изведу прецизне нападе на административне објекте у Техерану и на места на којима се налазе војне јединице“, објаснио је експерт.
Према његовим речима, у таквој ситуацији војно руководство Ирана морало је да своју ПВО уведе у пуну борбену готовост.
„Истовремено, амерички офанзивни дронови су се активно кретали ваздушним простором, намерно провоцирајући иранске комплексе ПВО да изведу ракетни напад“, рекао је Михајлов.
Он сматра да је таква провокација америчке војске, највероватније, принудила снаге ПВО Ирана да испале ракету на погрешан циљ.
„Тиме је коначно отклоњена сумња у вези сa иранским балистичким ракетама ’земља-земља‘, којима се Иран осветио за смрт генерала Корпуса чувара исламске револуције Касема Сулејманија“, додао је експерт.
„Боинг 737-800“ компаније „Међународне авио-линије Украјине“срушио се 8. јануара одмах после полетања са аеродрома у Техерану. Погинуло је свих 176 путника и чланова посаде — држављана Ирана, Украјине, Канаде, Немачке, Шведске и Авганистана.
Иранска армија је 11. јануара признала да је ненамерно оборила украјински авион, препознавши га као „непријатељски циљ“, односно као крстарећу ракету. Иран је навео да је очекивао напад САД, због чега су системи противваздушне одбране у стању пуне борбене готовости.