Овако историчар и аналитичар Драгомир Анђелковић за Спутњик оцењује низ захтева које Србија мора да испуни на путу ка ЕУ, а које је Хрватска изнела у својој агенди на почетку шестомесечног председавања те земље Саветом ЕУ.
Наиме, званични Загреб је у свом програму предвидео да ће Србија, ако жели да напредује у процесу придруживања Европској унији, морати да, између осталог, допринесе регионалној сарадњи и развоју добросуседских односа, а што укључује превладавање наслеђа прошлости, истинско помирење и решавање отворених питања.
Не пита се Хрватска, него Немачка, Француска…
По Анђелковићу — Хрватска је обична периферија Европске уније и уколико Немачка или Француска буду желеле наставак евроинтеграције Србије — оне ће се и наставити, без обзира на то какав став Загреб заузимао.
„Загреб то наравно зна, па вероватно и не намерава да од овога извуче неку конкретну геополитичку корист, већ хрватски политичари желе да оваквим демагошким потезима учврсте свој рејтинг у бирачком телу“, категоричан је Анђелковић.
Загреб се, како пишу „Новости“, „на папиру“ заложио за отварање преговора са Албанијом и Северном Македонијом и најавио да ће подстицати и напредак Србије и Црне Горе, али уз пуно испуњавање постављених критеријума.
„Овај потез Хрватске је наставак кампање после кампање, јер су емоције хрватске јавности усталасане и сада политичари на власти настоје да те емоције искористе за себе, како би пласирали оно што хрватска јавност жели да чује. То је заузимање чврстог става према Србији, наравно — негативног, како би учврстили свој рејтинг“, објашњава Анђелковић.
Контраофанзива Србије
Коментаришући спекулације да се очекује да ће Хрватска током председавања ЕУ, инсистирати на дугачкој листи питања — од решавања судбине несталих, питања архива, границе, сукцесије, имовине бивше СФРЈ, положаја њихове мањине у Србији, до суочавања с прошлошћу, Анђелковић каже да Београд у том погледу треба да заузме врло чврст став.
„Србија треба да крене у контраофанзиву и да свим релевантним центрима у ЕУ и ван ње јасно пошаље поруку шта се дешавало током сукоба, да је Хрватска та која је починила масовни злочин над Србима и етнички очистила свој простор. Ми, наравно, треба да прихватимо причу о суочавању са прошлошћу, али ту причу треба пребацити и Хрватима, јер они су они ти који су у прошлости починили највеће злочине, а за њих углавном нису кажњени“, сматра Анђелковић.
Србија, примећује наш саговорник, не треба да се обазире на то да ли ће то кочити евроинтеграције или неће, јер и овако, до даљег, од евроинтеграција нема ништа.
„Ми не можемо ништа да изгубимо на пољу евроинтеграција, пошто су оне неизвесне, али можемо много да изгубимо на пољу сопственог националног поноса и интереса који су са тим скопчани, уколико будемо ћутали због хрватског притиска“, закључује Драгомир Анђелковић за Спутњик.