Хрватска би да стопира Србију, али се не пита ништа

Нови хрватски захтеви који се намећу Србији како би јој се стопирале евроинтеграције, само су експлоатација „ниских страсти“ зарад стицања унутарполитичких поена. Практични ефекти неће постојати, јер је Европска унија клуб равноправних — само на папиру. Одлучују Берлин, Париз и још неколико релевантних центара, а Хрватска се неће много питати.
Sputnik

Овако историчар и аналитичар Драгомир Анђелковић за Спутњик оцењује низ захтева које Србија мора да испуни на путу ка ЕУ, а које је Хрватска изнела у својој агенди на почетку шестомесечног председавања те земље Саветом ЕУ.

Наиме, званични Загреб је у свом програму предвидео да ће Србија, ако жели да напредује у процесу придруживања Европској унији, морати да, између осталог, допринесе регионалној сарадњи и развоју добросуседских односа, а што укључује превладавање наслеђа прошлости, истинско помирење и решавање отворених питања.

Не пита се Хрватска, него Немачка, Француска…

По Анђелковићу — Хрватска је обична периферија Европске уније и уколико Немачка или Француска буду желеле наставак евроинтеграције Србије — оне ће се и наставити, без обзира на то какав став Загреб заузимао.

„Загреб то наравно зна, па вероватно и не намерава да од овога извуче неку конкретну геополитичку корист, већ хрватски политичари желе да оваквим демагошким потезима учврсте свој рејтинг у бирачком телу“, категоричан је Анђелковић.

Загреб се, како пишу „Новости“, „на папиру“ заложио за отварање преговора са Албанијом и Северном Македонијом и најавио да ће подстицати и напредак Србије и Црне Горе, али уз пуно испуњавање постављених критеријума.

„Овај потез Хрватске је наставак кампање после кампање, јер су емоције хрватске јавности усталасане и сада политичари на власти настоје да те емоције искористе за себе, како би пласирали оно што хрватска јавност жели да чује. То је заузимање чврстог става према Србији, наравно — негативног, како би учврстили свој рејтинг“, објашњава Анђелковић.

Контраофанзива Србије

Коментаришући спекулације да се очекује да ће Хрватска током председавања ЕУ, инсистирати на дугачкој листи питања — од решавања судбине несталих, питања архива, границе, сукцесије, имовине бивше СФРЈ, положаја њихове мањине у Србији, до суочавања с прошлошћу, Анђелковић каже да Београд у том погледу треба да заузме врло чврст став.

„Србија треба да крене у контраофанзиву и да свим релевантним центрима у ЕУ и ван ње јасно пошаље поруку шта се дешавало током сукоба, да је Хрватска та која је починила масовни злочин над Србима и етнички очистила свој простор. Ми, наравно, треба да прихватимо причу о суочавању са прошлошћу, али ту причу треба пребацити и Хрватима, јер они су они ти који су у прошлости починили највеће злочине, а за њих углавном нису кажњени“, сматра Анђелковић.

Србија, примећује наш саговорник, не треба да се обазире на то да ли ће то кочити евроинтеграције или неће, јер и овако, до даљег, од евроинтеграција нема ништа.

„Ми не можемо ништа да изгубимо на пољу евроинтеграција, пошто су оне неизвесне, али можемо много да изгубимо на пољу сопственог националног поноса и интереса који су са тим скопчани, уколико будемо ћутали због хрватског притиска“, закључује Драгомир Анђелковић за Спутњик.

Коментар