После обележавања Дана Републике Српске Канцеларија високог представника у БиХ саопштила је да та прослава представља непоштовање владавине права и судских одлука и да ће о „нетачним тврдњама о томе да је РС држава известити Савет безбедности УН“.
После Инцкове, претња и Републике Српске
Одмах потом је Република Српска најавила да ће високог представника Валентина Инцка пријавити Савету безбедности УН јер игнорише вехабијске и екстремистичке покрете у БиХ.
Козомара сматра да од најављених акција обе стране неће бити ништа.
„Инцкова најава да ће Републику Српску пријавити УН не може имати ефекта, јер је СБ УН направио тај споразум, донео мир у БиХ и Инцко само подрива то што се до сада достигло у БиХ у којој мир још ниједном није нарушен. Што се тиче РС, она Савету безбедности може да пријави не само вехабије, него и многе друге испаде, претње, наоружавање Бошњака, али то је, такође, без неког ефекта. Ни једни, ни други неће ништа тиме постићи у СБ УН“, каже Козомара за Спутњик.
На питање може ли дугогодишњи сукоб РС и високог представника, који се труди да колико год може допринесе унитаризацији БиХ, да буде предмет разматрања у УН, тај политиколог одговара да је то мало вероватно јер високи представник добро зна каква му је позиција.
„Он је свестан да нема такву подршку у међународној заједници. У СБ УН су, пре свега, две велике силе које не би дозволиле умањење овлашћена РС. То су Кина и Русија. Он зна да су његова овлашћења да ту буде, да прима високу плату и да понекад нешто изјави што би можда задовољило бошњачке политичаре у Сарајеву“, оцењује Козомара.
Непотребна Инцкова галама
И дипломата Владислав Јовановић сматра мало вероватним да би међусобне оптужбе Инцка и РС адресоване на СБ УН могле да буду тема неког од заседања, истичући да у свету тренутно постоје много ургентнија питања.
„Инцко то може да пријави УН, али ће прво наићи на отпоре са српске стране, али и Русије, такође гаранта Дејтонског споразума, која ће то да минира. С друге стране, све што он каже је гребање по површини, јер ентитети јесу делови БиХ као државе, једино немају међународно правни субјективитет као цела БиХ“, наводи саговорник Спутњика.
Он изјаву Инцка сматра непотребном галамом јер нема аргументацију и пре би РС могла да скупи аргументацију против Инцка и његових претходника који су систематски демонтирали Дејтонски споразум лишавајући РС низа овлашћења, једно по једно. То би, каже наш дугогодишњи дипломата, могло да буде предмет пажње потписника и гараната Дејтонског споразума много пре него то што Инцко покреће.
„Уколико он стварно изврши тај демарш и СБ УН то уврсти у свој дневни ред, РС као страна која је прозвана има пуно овлашћења да изнесе своје притужбе на Инцков рад и његових претходника и да их оптужи за намерну, систематску демонтажу Дејтонског споразума. Према томе, он ће тиме себе да доведе у непријатну ситуацију, јер његова аргументација не може никако да прође. На крају, Русија као један од гаранта ће се, сигурно, томе супротставити“, оцењује Јовановић.
УН има преча посла
Он истиче да се РС константно жали на то да се не чини довољно да се екстремизам и екстремисти у другом ентитету ставе под већу контролу или чак изолују.
„Питање је да ли ће СБ УН уопште да прихвати да се то стави на дневни ред. Претходно сталне чланице СБ на неформалном састанку то треба да расправе и оне могу да процене да за то нема довољно елемената и да је њихову енергију потребно посветити другим важнијим кризним ситуацијама и жариштима“, закључио је саговорник Спутњика.
Зато он сматра да би у тој ситуацији, ако најављене иницијативе уопште дођу до УН, био примеренији један општи апел да су све стране дужне да се држе слова Дејтонског споразума.