Руска православна црква и даље користи јулијански календар. Док се Нова година слави 1. јануара, „стара“, Православна или (код нас) Српска нова година обележава се у ноћи између 13. и 14. јануара.
Међутим, РПЦ обележава још једну „Нову годину“ — литургијску (црквену), која почиње 1. септембра.
„Стара Нова година није црквени, већ породични празник, који има велики значај у традиционалном смислу. На пример, код нас у породици, бака је пекла питу. То није била прослава Нове године са ноћним седељкама и руском салатом, него топли породични празник. Ја сам против преласка на ’нови стил‘, између осталог, и због тога што бисмо остали без дивног кућног празника“, објашњава јеремонах Теодорит.
Према његовим речима, није обавезно обележавање Православне нове године у цркви.
„Тринаестог и четрнаестог јануара РПЦ обележава два велика празника — Обрезање Исуса Христа и Светог Василија Великог. Ти празници су много важнији од молебана за Православну нову годину. Верници се, по правилу, труде да тих дана дођу на литургију. А ако неко зажели да одржи молебан за Православну нову годину, зашто да не, уз одобрење главног свештеника“, закључује саговорник агенције.
Јеромонах Теодорит је као пример навео Храм Гроба Господњег у Јерусалиму, у којем свештеник за Православну нову годину части вернике „василидом“ — традиционално се у колач ставља новчић, а ко га извуче, сматра се срећником.
Јеромонах је подсетио да се црквена Нова година слави 14. септембра (1. септембра по старом).
Међутим, РПЦ обележава и „грађанску“ Нову годину. Крајем децембра у храмовима РПЦ служени су новогодишњи молебани. То су посебне службе, када верници захваљују Богу за милост у претходној години и траже благослов за наредну годину за породицу, себе и отаџбину.
По правилу, новогодишња служба се служи одмах након литургије, неколико сати пре поноћи, а понекад и у поноћ.
У ноћи 31. децембар на 1. јануар у многим храмовима РПЦ одржане су ноћне службе.