Француска, бивша колонијална сила, послаће додатних 220 војника да би појачала војно присуство у том региону.
Западноафрички лидери уверили су на састанку француског председника Емануела Макрона да желе да Француска настави војну мисију у том региону, који се простире кроз Нигер, Мали, Мауританију, Буркину Фасо и Чад.
„Немамо избора, потребни су нам резултати“, рекао је Макрон, најављујући слање додатних снага након самита са лидерима тих земаља.
Француска, бивша колонијална сила у том делу Африке, тренутно има око 4.500 војника у Сахелу, сушном пределу који се простире испод Сахаре.
Француска интервенција — најмање зло
Ситуација у региону се погоршава, јер су милитанти повезани са Ал каидом и ДАЕШ-ом ојачали своја упоришта, због чега се деловима територије не може управљати. Исламисти су изазвали и бројна етничка насиља, посебно у Малију и Буркини Фасо. У заједничком саопштењу су лидери шест земаља обећали да ће се фокусирати на борбу против групе „Исламска држава Велике Сахаре“.
„Ситуација у Западној Африци је веома тешка и велики део кривице лежи на Француској као бившој колонијалној сили“, каже за Спутњик политиколог Зоран Ћирјаковић и додаје да он, парадоксално, подржава француску интервенцију, јер је она „најмање зло“ у региону Сахела.
Ћирјаковић подсећа на француску интервенцију у Малију која је спречила Ал каиду да практично преузме ту државу и изврши покољ становништва.
„Реч је о екстремно сиромашним земљама у којима су ствари отишле предалеко, али иако у француској интервенцији има елемената неоколонијализма, то је убедљиво најмање лоша опција“, сматра Ћирјаковић.
„У тим земљама живот је тежи него у избегличким логорима“, наглашава Ћирјаковић.
Француска у сенци Кине и Америке
Саговорник Спутњика истиче да је цела Африка данас „у сенци сукоба Кине и САД“, а бивше европске колонијалне силе невиђено су изгубиле утицај, јер је логика њиховог мешања била често у вези са промовисањем демократије и људских права, док „Кинези не постављају никаква питања“.
„Међутим, чак и Кинези имају јако мале стратешке интересе у овим невероватно сиромашним земљама“, истиче Ћирјаковић.
„То Французима одговара, јер рапидно губе утицај у многим земљама где су га имали. Ово сада је некако добродошло Макрону, јер он има проблеме и у самој Француској. Макрон има и личне и геополитичке и политичке разлоге да се ангажује у западној Африци, и ту није потребно пуно спиновати или лагати да би се дошло до једног рационалног оправдања за ову врсту француске војне интервенције“, каже Ћирјаковић.
Позив Трампу — порука Африканцима
Макронов позив америчком председнику Трампу да не повлачи трупе из Африке, према Ћирјаковићу, усмерен је према Африканцима.
„Уколико САД одлуче да се повуку из Африке, то је лоша вест за нас“, рекао је Макрон након састанка са представницима земаља Сахела и додао да би волео да убеди Трампа да се борба против тероризма одвија и у том региону.
„Америка губи ослонац и простор који је имала у Подсахарској Африци, и ту Французи желе да пруже неку врсту алтернативе или да понуде себе као ослонац, јер они имају огромно искуство, пошто су многе афричке земље биле француске колоније“, додаје Ћирјаковић.
„Макрон је свестан да Трамп то неће урадити, тако да мислим да је тај позив упућен Африканцима, он је само формално адресиран на Трампа, кога не занимају, из угла америчке спољне политике, па чак и економије, ни много важније ствари од Африке“, сматра Ћирјаковић.
Према његовим речима — у Африци има гомила земаља која се суочава са различитом врстом исламистичких побуна са којима се тешко носе.
„На пример — у Кенији су Кинези монтирали целу мрежу камера на сваком ћошку, али то није спречило терористичке нападе. Тако да има и тај аспект пружања једне врсте експертске помоћи тим режимима и владама. Првенствено у безбедности и борби против различитог облика екстремног исламистичког тероризма и насиља“, закључио је Ћирјаковић.