Рустеми, по занимању шумарски инспектор, пронађен је пре месец дана мртав код језера Бадовац, у близини Приштине, а у почетку се сматрало да је његово убиство повезано са занимањем којим се бавио.
Међутим, како преноси приштински „Експрес“, његова супруга Ељмазе Рустеми тврди да је Назми Рустеми убијен због статуса заштићеног сведока пред Специјалним судом за злочине које су између 1998. и 2000. године починили припадници терористичке ОВК. Према тврдњи Ељмазе Рустеми — њен супруг је три месеца пре убиства дао исказ истражитељима суда.
Операција „заштићени сведок“ — неуспешна мисија
„Уколико се испостави да је Рустеми био заштићени сведок, био би то први случај за који се зна да је убијен неко у том својству“, каже Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ Скупштине Србије и председник Радне групе за прикупљање чињеница и доказа у расветљавању злочина над припадницима српског народа и осталих националних заједница на Косову и Метохији. До сада, међународне институције нису признале да је ико од убијених имао статус заштићеног сведока, иако се сумња да је на КиМ убијено око 40 њих.
„Тај програм заштите Специјализованог тужилаштва, ако буде само бледа копија заштите Међународног кривичног суда за бившу Југославију, неће бити успешан. И сâм сам у неколико наврата говорио да ми процедуре у заштити сведока отварају сумњу да неће бити ефикасне до краја. А са друге стране, било је Албанаца који су се нудили да буду сведоци, али су тражили наш програм заштите. Нису веровали у програм заштите Специјализованог тужилаштва“, каже Дрецун.
Ако се испостави да је Рустеми био заштићени сведок и да је због тога ликвидиран, према Дрецуновим речима — показатељ је колико је снажна активност оних који би могли да се нађу на оптужницама.
„Ту највећу улогу сигурно игра Кадри Весељи, који руководи илегалном обавештајном службом (ШИК), јер они су ти који располажу информацијама, који прате све што се дешава и покушавају да дођу до потенцијалних заштићених сведока. Због тога је веома опасно у јавност износити неке детаље који би могли да открију потенцијалне сведоке и угрозе њихову безбедност“, сматра Дрецун.
Заштита не вреди ван зидова суднице
Мистериозна убиства људи за које се сматра да су били заштићени сведоци нису новина на Косову и Метохији. Један од оних који је измакао руци правде захваљујући том методу је и Рамуш Харадинај. Он је у Хашком трибуналу био два пута, када је, према речима некадашњег српског специјалног тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића, убијено 40 заштићених сведока широм Косова и Метохије.
Са сваким суђењем, број убијених сведока се повећавао — први сведок убијен је 2003, а последњи 2016. године. Остао је упамћен одговор једног од сведока судији Алфонсу Орију на питање због чега не жели да сведочи: „Ваша заштита не вреди ван зидова ове суднице“.
Елиминисање заштићених сведока на КиМ није никакво изненађење
„Илузија је очекивати да они који су организовали косовско друштво и починили злочине штите сведоке који ће их оптужити“, каже Живојин Ракочевић, новинар из Грачанице.
„То је велики апсурд, и то не треба очекивати. Сведоци се елиминишу на неколико начина. Први су убиства, други је потпуна изолација тих људи, који живе као затвореници, а трећа је подмићивање — улаже се новац у њих и дају се привилегије њиховим породицама. То је општепозната ствар и ово није никакво изненађење — Рустеми и многи други који ће на различите начине бити елиминисани нису никакво изненађење“, коментарише он.
Наш саговорник наводи пример још једног Албанца који је истражитељу Хашког суда одговорио слично као и заштићени сведок судији Орију. Ракочевић је био сведок када је један старији Албанац био заинтересован да сведочи о ратном злочину који је починио Рамуш Харадинај над једним муслиманом и једним Србином из околине Пећи.
„Када је истражитељ Хашког трибунала причао са њим, човек је рекао да ће пустити Харадинаја из затвора, на шта се истражитељ побунио и упитао: ’Одакле зна да ће Харадинај бити пуштен?‘. ’Знам зато што је Рамуш Харадинај слободнији у Хагу, него ја на Косову‘, рекао му је Албанац. Суштина је у томе да су хашки притвореници и они којима се суди — слободнији у затвору, него већина људи на Косову“, закључује Ракочевић.