Врховни суд Словеније укинуо је пресуду Рупнику, који је 1946. године, заједно са још неколико својих сарадника, осуђен на смрт због, како се наводи — процедуралних разлога. Ово није прва пресуда такве врсте у Словенији. Из истих разлога 2009. године поништена је пресуда љубљанском надбискупу Грегорију Рожману, који је током Другог светског рата такође био проминентни колаборациониста.
Зуроф нема дилему ко је био Рупник
Међутим, за разлику од Рожмана, Рупник је од 1942. године био на челу словеначке колаборације током италијанске и немачке окупације, чији су следбеници, према Зурофљевим речима — учествовали у хапшењима, прогону и депортацији словеначких Јевреја.
„Укинути пресуду том антисемити, чији су људи учествовали у хапшењима и депортацији Јевреја Љубљане — чист је идиотизам“, оцењује Зуроф и додаје: „Не знам зашто је словеначки суд тако поступио, али то је у контрадикцији са местом које Словенија има у историји Другог светског рата. Можете рећи да су тужиоци починили неке грешке током суђења, али нема дилеме ко је био Рупник. Ако у Словенији има правде, суђење ће бити поновљено и истина ће изаћи на видело“.
Новог суђења, међутим, неће бити, иако је предмет формално враћен Окружном суду у Љубљани на поновно разматрање, јер Рупник није међу живима од 1946. године.
„Одлично, значи ли то да је Рупник невин“, пита се Зуроф.
„Свако у Словенији и свако у бившој Југославији зна ко је био Рупник. Зато — немојмо да се играмо. Сви знамо да је био нацистички сарадник, да је починио стравичне злочине, да је заслужио да буде осуђен и хвала Богу што је осуђен“, категоричан је Зуроф.
Од угледног официра, до издајника и антисемите
Рупник је каријеру почео као аустроугарски официр, а наставио ју је као официр Краљевине СХС и Краљевине Југославије, у којима је доспео до генералског чина. Према речима историчара Александра Животића — био је један од најцењенијих официра Словенаца у Краљевини и уживао је велико поверење Београда.
„За историчара, он је веома интригантна личност. Пре Другог светског рата био је веома цењен и поштован, а непознати су мотиви којима је био вођен да постане колаборациониста тек 1942. године“, наводи наш саговорник.
Рупника су италијански окупатори 1942. године именовали за градоначелника Љубљане, а након капитулације Италије 1943. године, немачке окупационе власти именују га за поглавара Љубљанске провинције, дела Словеније који Италија, Немачка и Мађарска нису анектирале. Недуго потом долази и на чело Словенског домобранства, словеначке војне колаборационистичке организације.
Убрзо по слому нацистичког отпора у Југославији, маја 1945. године, Рупника из Аустрије савезници изручују југословенским властима. Суђено му је у Љубљани, заједно са већ поменутим Рожманом, шефом љубљанске полиције Ловром Хацином, СС командантом Љубљане Ервином Резнером и другима, на процесу који је трајао од 21. до 30. августа 1946. године. Осуђен је на смрт и стрељан је недуго после тога.
Према Животићевим речима — Рупникова одговорност за оно што се догађало у Словенији током Другог светског рата је огромна. Само су италијанске власти у логоре послале око 40.000 Словенаца, од којих је око 7.000 умрло. Љубљана је била опасана бодљикавом жицом, а таоци су држани у љубљанском затвору. Немачки злочини нису били ништа мањи. Можда је најбоља илустрација о страхотама немачке окупације писмо Ервина Резнера својим надређенима, у коме се жали како не може да стреља онолико људи колико би желео. јер нема довољно ексера за мртвачке ковчеге.
Осим тога, Рупник се, током колаборације, истицао у држању антисемитских говора.
„С пуним поверењем у праведност вођа Европе, поглавито немачке нације, морамо мирно и са фанатизмом да водимо битку против јеврејске светске доминације која сервира Стаљинове и Титове бандите, као и њихових помагача, англо-америчких гангстера“, рекао је на збору у Полхов Градецу 5. јуна 1944. године.