Актуелни и бивши премијер Северне Македоније Оливер Спасовски и Зоран Заев били су ових дана гости цариградског патријарха Вартоломеја са којим су, како је саопштила Патријаршија, размотрили црквене проблеме у земљи. Исказана је „спремност за поновно успостављање регуларности цркве Северне Македоније под именом Охридска архиепископија“ и одлучено је да се делегације Српске православне цркве (СПЦ) и цркве у тој земљи позову у Цариградску патријаршију на консултације ради постизања договора.
Саопштењем је одмах реаговала Московска патријаршија, која је оценила да је цариградски патријарх Вартоломеј легализацијом раскола у Северној Македонији „решио да забије нож у леђа Српској православној цркви“, којој већ прети прогон у Црној Гори.
Вартоломеј као „источни папа“ у глобалној НАТО игри
Оцену Московске патријаршије да је Вартоломеј одлучио да се стави у функцију политичких елита које користе религију у својим играма, дели и православни публициста, Владимир Димитријевић.
„Цариградска патријаршија је, после неуспеха Критског сабора, који је показао сву немоћ самовоље цариградског патријарха Вартоломеја, решила да уз помоћ НАТО пријатеља заигра глобалну игру, у којој је циљ да покаже словенским православним црквама како су оне ’цркве недоношчад‘ и да само Вартоломеј има право да даје аутокефалије и одлучује о томе ко је аутономан ко није“, каже саговорник Спутњика.
Тај подухват се, додаје он, сасвим уклапа у то што је некадашњи шведски премијер и шеф дипломатије Карл Билт рекао још 2014. године — да је православље опасније од исламског фундаментализма и да је нарочито опасно у Русији.
„Од тог тренутка структуре које глобално делују иза кулиса раде на томе да разбуцају православље у читавом свету“, истиче Димитријевић и додаје:
„Од Антиохијске патријаршије, која је страховито пострадала у терористичком рату у Сирији, преко Грузије, која је нападнута на различите начине разарањем традиционалних вредности и преко директног напада на патријарха грузијског Илију, до случаја у Украјини и покушаја да се Молдавија припоји Румунској православној цркви и тешке последице раскола који је у бугарској цркви трајао деведесетих година 20. века.
„Ако се томе дода ситуација са Српском православном црквом, Црном Гором и Македонијом — јасно је да је реч о глобалном удару на православље и разбијању православне цркве као стуба и тврђаве истине, како би рекао апостол Павле. Цариградски патријарх у томе игра неславну улогу, али у томе у континуитету наслеђује друге цариградске патријархе, попут патријарха Атинагоре, који је авионом америчког председника Харија Трумана доведен у Цариград да би остварио НАТО интересе“, наглашава православни публициста.
Србија у средишту удара
Србија се, како објашњава, као и увек нашла у средишту збивања, јер се налази на централном простору — на граници између истока и запада.
„Цариградски патријарх је решио овим чином, када је у питању СПЦ, да покаже да има оно што му православно предање никада није дозволило — право да буде ’источни папа‘. Он није папа, он је само први међу једнакима. Нажалост, мислим да ће се тај процес продубљивати и да у складу са НАТО плановима за Македонију ствар иде слично као и ситуација у Украјини“, није оптимиста Димитријевић.
Иако аутокефалију Македонији може да дâ само Српска православна црква, која је и формирала Охридску архиепископију, он је мишљења да ће се тај проблем продубљивати, јер цариградски патријарх нема намеру да стане.
А саопштење Цариградске патријаршије о македонском питању као да је дало ветар у леђа самозваном митрополиту Михаилу неканонске „црногорске православне цркве“ Мирашу Дедеићу.
„Он не жели да види непрегледне реке присталица СПЦ, које литијама изражавају протест због усвајања Закона о верским слободама, који значи отимање цркава и манастира и имовине СПЦ и њихово подржављење. Потрчао је одмах да изјави како ће Цариградска патријаршија ускоро признати и такозвану ’црногорску православну цркву‘, иако је, по усвајању спорног црногорског закона, патријарх Вартоломеј изјавио да он никада не може да добије аутокефалију. За њега је, како је рекао, једина канонска црква у Црној Гори — Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве, и једини канонски архиепископ у Црној Гори — митрополит Амфилохије“, каже саговорник Спутњика.
Димитријевић сматра да Дедеић нема чему да се нада, јер не би било паметно да Вартоломеј порекне оно што је сам изјавио.
„Али да ће вршљати по Црној Гори — у то не сумњам“, закључио је саговорник Спутњика.