Паоло Вирци председава жиријем 13. „Кустендорфа“, а током Фестивала представио је и свој нови филм „Људски капитал“, који се бави друштвеним сукобом у најбогатијем делу Италије, на њеном северу, у околини Милана. То је, како каже редитељ, нека врста криминалне приче, у којој се поставља питање о вредности људског живота у свету којим влада новац.
„Као да свако од нас има баркод са својом ценом. То је нова врста логора. У нацистичком логору су људе обележавали бројевима, сада смо обележени својим банковним рачунима. То производи хаос, катастрофу и несрећу. Зато морамо имати наду да ће се нешто померити“, каже Вирци.
Морамо да прихватимо да је капитализам неодржив
Према његовим речима, једна од главних тема разговора са студентима, одржаног након пројекције филма, било је питање може ли филм да мења овај свет, може ли да га спаси од катастрофе и апокалипсе.
Могу ли филмски ствараоци да учине нешто да би променили свет?
— Највероватније — готово ништа. Ми нисмо политичари, нисмо вође. У мојој земљи је мишљење интелектуалаца и уметника све мање важно. Поједини уметници, ипак, имају потребу да кажу гласно своје мишљење. Тако је много тема којима филмски ствараоци треба да се баве — расизам, пропаганда... Наш посао је да причамо приче, да стварамо ликове, да одговарамо на питања, да истражујемо емоције. Можемо ли допринети бољој будућности? Не знам одговор на то питање, али свакако треба да се трудимо. Не треба губити ту наду да наш рад има некакав смисао, јер се он тиче наше судбине.
Филмови, ипак, могу да шире одређене идеје међу људима који их гледају.
— Да, то је као расејавање семена по пољу. Када нешто посадите, то ће порасти, процветати. Ја имам неку врсту очајничке наде да ће млада генерација бити довољно снажна да нам каже: Људи, забога, шта то радите? Није то само питање климе и природе, то је и начин на који користимо ресурсе ове планете, начин на који стварамо дубоке социјалне неједнакости. Ако је капитализам тако дуго био нека врста реалности, врста објективне динамике стварности, ако је имао моћ да ствара нову моћ и ако је тако покретао друштво да напредује, сада ова стварност каже да капитализам више није одржив. Ако то не прихватимо, отићи ћемо у катастрофу и апокалипсу.
Предодређени смо да лајкујемо
Можда креативност може да помогне овом свету, креативни људи који нешто стварају?
— Да, и то је нека врста редефинисања савремених вредности. Ми смо предодређени да будемо конзументи, генератори лајкова на друштвеним мрежама. Главни посао постаје бити корисник друштвених мрежа. Људи својим мобилним телефонима заправо — раде. Ја сам малопре радио. Постављао сам на Инстаграм цртеж који сам нацртао. Његов власник је Зукерберг, чини ми се. Он прави профит од тога. Како можемо да се супротставимо? Можда можемо да генеришемо неку критику, да ширимо нешто интересантно, смислено, да пружимо некакав отпор. То је велико питање, немам одговор на њега.
Мислим да је, ипак, корисно да постављамо та питања.
— Да, треба да постављамо питања и да покушавамо да нешто учинимо. И да видимо шта ће се догодити.