Ко удари на Амфилохија — на Ловћен је ударио

Ударити на митрополита Амфилохија је као да ударите на Ловћен. Оканите се ћорава посла.
Sputnik

Ништа приземније и смешније није било ових дана у, и онако фарсичној јавности, од покушаја неких закулисних кругова у Београду да оптуже митрополита црногорско-приморског Амфилохија за сарадњу са Милом Ђукановићем.

Ништа трагикомичније од покушаја да се оптужи за издају човек који данима стоји први испред десетина хиљада грађана у Црној Гори који у готово старозаветној бици бране светиње Српске православне цркве од наопаке Ђукановићеве власти.

Тешко да је ишта гротескније од напора неких политичко-медијско-аналитичарских комесарчића да промене мишљење Срба о митрополиту Амфилохију, који данас, на Богојављење, крштава нашу децу у црногорској реци Јордан.

Све је то бесмислено.

Јасно је да неким одметнутим моћницима, замаскираним центрима, плаћеним апелашима и којекаквим лобистима итекако смета митрополит Амфилохије, кога Срби у Црној Гори, где се води велика битка, гледају и слушају као симболичног вођу.

Јасно је и да многима смета његова неприкосновеност, ауторитет, утицај, углед у свету, искуство, ерудиција, образовање, разложност, неодустајност и мудрост.

Напад на Амфилохија, као на Ловћен

Све је то јасно.

Али, не може се ићи на митрополита тим прљавим таблоидним сабљама, малоумним спекулацијама, измишљотинама, тендециозним логицирањем…

Не може се ударати Амфилохије, који је и егзарх пећког трона, политикантским подметачинама, фалсификованим историјским пашквилама, сазнањима од неименованих извора, квазинаучним анализама, прокафанским баљезгањима…

Све је то слабо.

Ко удари на Амфилохија — на Ловћен је ударио

Методи борбе који се ефикасно и учинковито користе у дневнополитичкој септичкој јами не могу се применити на великодостојника Српске православне цркве.

Гневне и вулгарно-примитивне речи приземне ријалити стварности не могу чак ни допрети до ушију српског владике, а камоли да могу да га поремете, уздрмају или поколебају.

Све то припада неком другом свету.

Није митрополит Амфилохије имао само речи хвале за српске државнике од деведесетих до данас. Често је био љут и говорио што на ум то на друм, али су и званичници Србије умели и умеју јавно и оштро да му одговоре. И ту је све чисто и отворено.

Али ти невидљиви „хероји“ што би свакодневно да из мрака и рупе баце по неки камен на владику, могли би да се окану ћорава посла.

На њихове ударце митрополит и архиепископ цетињски не одговара. Има преча посла. А напади се од њега одбијају, као од стене Ловћена.

Коментар