У интервјуу за британски „Фајненшел тајмс“ немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да ЕУ треба да размисли о спровођењу самосталније политике на међународној арени и о развоју одбрамбених могућности, јер Европа престаје да буде приоритет америчке спољне политике, а међусобне несугласице су структурног карактера.
Тежња Меркелове ка самосталној спољној политици ЕУ
Научни сарадник Института Европе Руске академије наука Александар Камкин истиче да амерички председник Доналд Трамп започиње економске ратове са Кином и ЕУ, јер брине искључиво о америчким интересима, а Европу посматра као партнера од секундарног значаја.
„САД се агресивно мешају у економску политику Европе, а пример су уцене око ’Северног тока 2‘, где Америка прети санкцијама европским компанијама које учествују у овом пројекту. Пропаст ’Северног тока 2‘ је директна претња перспективи Немачке да постане енергетски хаб за целу Европу, у крајњем случају за север западне Европе. Гас представља важан ресурс, не само за енергетику, већ и за хемијску индустрију која је јако развијена у Немачкој“, рекао је Камкин.
Безбедносна политика и нерешена финансијска питања између НАТО-а и европских земаља су још један фактор који је утицао на промену политичког курса немачке канцеларке и тежње за већом самосталношћу ЕУ у области спољне политике.
„Пре неколико година је амерички председник изнео Европи ултиматум, пре свега Немачкој, да је неопходно повећати трошкове за одбрану до два одсто од БДП-а за НАТО. То је за Немце био показатељ да је Немачка амерички вазал, када је реч о безбедности“, истиче експерт.
Након оваквих захтева са америчке стране, водили су се учестали разговори о стварању јединствене европске армије, чак су и поједини немачки политичари, међу њима и Мартин Шулц, поставили питање повлачења америчког нуклеарног оружја са немачке територије. Иако су епизоде супротстављања америчком утицају спорадичне и краткотрајне, Трамп је појачао њихов ефекат, сматрају експерти.
Европа навикла на подршку Американаца
Политички аналитичар Павел Шипилин сматра да су Ангела Меркел и остали европски лидери глобалисти, који су остали усамљени након доласка на власт Доналда Трампа. Из њихове перспективе — у центру свемира се налазе САД, које су са Европом потписале трансатлантско партнерство, са Азијом транспацифичко, док се сва арбитража налази у њиховим рукама.
„У складу са том перспективом у европским земљама су били постављени ’официри глобализма‘, ’локални генерали‘ који су управљали својим територијама — Немачком, Француском и Шпанијом, али је на власт дошао Трамп, који је срушио целу конструкцију. Управо ти „генерали и маршали“ који су били усмерени на САД нису се снашли када су САД рекле: ’Живите како хоћете‘, а Европљани на то нису били спремни“, сликовито објашњава Шипилин.
Аналитичар додаје да велику несигурност европским земљама стварају предстојећи избори у Америци, јер је идеја „трампизма“ постала популарна, а чак и да садашњег председника замени нови, постоји могућност да ће и он задржати „Трампов прагматичан став“ — да свака земља треба да брине о сопственом благостању.
Меркелова одлучно за „Северни ток 2“
Ипак, експерти сматрају да се европске земље све мање ослањају на Америку и да мењају своје ставове. Француски председник Емануел Макрон покушава да иде стопама великог Шарла Де Гола, док Меркелова говори да ЕУ треба да буде самосталнија, јер више није приоритет америчке спољне политике.
Међутим, мотиви немачке канцеларке и француског председника се битно разликују. Ангела Меркел је на заласку каријере и као немачка канцеларка је првенствено одговорна за благостање Немаца. Отуда и њена истрајност у односу на „Северни ток 2“, без обзира на све претње које долазе од Американаца, у жељи да преплаве европско тржиште својим течним гасом у замену за руски. Меркелова, сматрају експерти, добро зна да Русија не може да наштети Европи „Северним током 2“, а да амерички течни гас може да доведе до пораста цене европских, а пре свега немачких производа, што није „добра рачуница“.
Француски председник Макрон је, с друге стране, свестан да немачка канцеларка носи титулу неформалног лидера ЕУ, али и чињенице да она ускоро одлази. Како Немачка нема јаког и харизматичног лидера који би могао да замени Меркелову и да постане нови лидер Европе, француски председник јаким изјавама жели да привуче пажњу и да попуни „харизматски вакум“ у европској политици.
На све ово треба додати да несугласице између ЕУ и САД имају структурни карактер, што тврди и немачка канцеларка. Пример је, свакако, трговински рат између Кине и Америке, због ког ЕУ може лако да сноси велике последице.
Камкин наводи да несугласице око Ирана, претња да може бити започет велики рат на Блиском истоку, као и подршка Трампове администрације израелској спољној политици, говоре Европљанима да се Американци неће зауставити ни пред великим ратом на Блиском истоку.
„То ће довести до следећег таласа миграната који ће се упутити ка Западној Европи и таква непредвидљивост и неодговорност америчке спољне политике плаши Европљане који су за ових неколико десетина година после завршетка Другог светског рата навикли на економску и политичку доминацију САД у западном свету“, објашњава експерт.
Експерти су сагласни да Доналд Трамп не обраћа пажњу на ЕУ, већ да, у принципу, остварује своје предизборно обећање — „Учинити Америку опет великом“ по сваку цену.