За Пилсела је кључно да Ђукановић то ради да би мобилисао своје бирачко тело, јачао своју позицију (угрожену страховитом корупцијом) и обезбедио што бољи пласман на предстојећим парламентарним изборима, пренео је Танјуг.
„Мени се ово чини кључним: очигледно је да је Мило Ђукановић и овога пута филигрански проценио када треба да усвоји закон. Црногорски председник Законом изазива нове дубоке поделе у Црној Гори и игра на карту националистичких сукоба не би ли мобилисао своје бирачко тело, јачао своју позицију (угрожену страховитом корупцијом) и обезбедио што бољи пласман на парламентарним изборима“, каже Пилсел за „П портал“, веб-страницу Српског привредног друштва у Хрватској.
Пилсел истиче да Ђукановић заправо не схвата да Света столица гаји озбиљне односе са Српском православном црквом, а посебно са цариградском патријаршијом, и да је патријарх Вартоломеј јасно рекао да неће признати, како каже, „дружину рашчињеног и екскомуницираног Дедеића, главара тзв. Црногорске православне цркве“.
Хрватски теолог, новинар и публициста истиче да усвојени црногорски Закон о слободи вероисповести има дискриминаторски карактер, неуставан је, нарушава појединачна и колективна права, како Српске православне цркве тако и грађана Црне Горе.
„Као такав, овај чин манипулације религијским осећањима има огроман дестабилизациони потенцијал, нарочито у етнички мешовитим срединама, какве су готово све државе на Балкану. Стога сматрам да овај преседан, потенцијално примењив и у другим државама, прети да постане стални извор тензија и конфликата (исти црногорски сценарио прети и СПЦ на Косову)“, навео је Пилсел.
У тексту за „П портал“, Пилсел истиче да је анализирао поменути закон који, према његовим речима, дефакто и де јуре креира правни оквир за национализацију имовине (традиционалних) верских заједница, која је настала заједничким улагањем грађана Црне Горе, пре 1. децембра 1918. године.
А начин на који су ове одредбе формулисане, каже Пилсел, указује на намеру да се оне дискриминаторно примене пре свега на имовину Српске православне цркве.
„Усвојеним законом се директно задире у право својине, које је загарантовано Уставом Црне Горе, као и бројним међународним уговорима и конвенцијама које је Црна Гора потписала или којима је приступила, укључујући и Европску конвенцију о људским правима (Члан 1 Протокола 1) и Споразум о стабилизацији и придруживању Европској унији“, наводи он.
Одредбе Закона које се тичу својине над имовином, тумачи се, „у супротности су са тумачењима и ставовима Европског суда за људска права, у вези са случајевима који су се тицали имовине која је настала пре формирања савремених држава“.
„Осим тога, Закон игнорише (или у најмању руку не констатује) друга права, као што је право одржања, које су верске заједнице стекле вишедеценијским или вишевековним коришћењем имовине“, навео је Пилсел.