Да постоји тај план, тврди се у анализи Закона о слободи вероисповести, коју је урадио Интернационални институт за Блиски исток и Балкан, са седиштем у Словенији (ИФИМЕС). Управо је на ту анализу, у међувремену, реаговао председник Црне Горе Мило Ђукановић, који је на свом налогу на Твитеру рекао да је то још једна у низу лажних вести.
У анализи се помиње и улога НАТО-а по овом питању, а неки од чланова овог Института потписници су петиције „Апел 88“, која подржава Закон о слободи вероисповести, који је донела Црна Гора, и Србију криви за дешавања у суседној земљи.
Хоће ли папа прекрстити Црну Гору
Како и на основу које методологије ИФИМЕС изводи анализе и да ли су објективне или само нечије жеље — за Спутњик објашњава директор овог Института доктор Зијад Бећировић. Он подсећа да се Ватикан већ хиљаду година труди да латинско хришћанство прошири преко граница Дрине. Тај задатак је, додаје он, био намењен римокатоличкој цркви у Хрватској. Иако се папа јавно изјаснио против закона у Црној Гори, доктор Бећировић каже:
„Без обзира на изјаве Свете столице да они закон не подржавају, то апсолутно ништа не значи, јер чак двадесетак цркава православних, источних обреда, налази се под јурисдикцијом римокатоличке цркве, односно Ватикана. Црногорски званичници су се више пута састајали, укључујући и председника Црне Горе Мила Ђукановића са представницима Ватикана и јавно, али више тајно. Једна од тема тих разговора била је и да (такозвана) ’црногорска православна црква‘ реши своје канонско признање на начин да ће деловати као грко-католичка црква, односно једна од унијатских цркви које ће имати свог поглавара, римског бискупа, односно, папу“.
Он додаје да је свакоме ко прати Ватикан познато да је то њихова понуда, али како ће се и да ли ће се она реализовати сасвим је друго питање, с обзиром да је већинско становништво у Црној Гори православно.
На који начин Институт долази до оваквих анализа, доктор Бећировић објашњава:
„Институт има специјалан консултативни статус у економско-социјалном Већу у Уједињеним нацијама. Тако да ИФИМЕС делује и има своје чланове у свим државама Балкана, Блиског истока и кључним државама у међународним односима, а пре свега — у државама сталним чланицама Савета Безбедности УН, као и у другим утицајним државама које су утицајне у регијама и Балкана и Блиског истока“.
Шта раде потписници „Апела 88“
Што се тиче чињенице да су неки од њихових чланова, као што је Стипе Месић, потписали петицију „Апел 88“, наш саговорник каже:
„Потписивање таквих петиција ствар је слободне воље. Људи који потписују петиције званично не представљају наш Институт, то јест, зна се ко званично може да нас представља“.
Политиколог Драгомир Анђелковић не спори могућност да Ђукановић има план о неком унијатском процесу у Црној Гори, али не верује да би Ватикан тако нешто прихватио.
„Ватикану је циљ да са православном црквом превазилази проблеме, а не да прави нове. Тако да се ту можда ради о жељи Ђукановића да направи било шта да би учврстио своју власт, али реализација тако нечега је немогућа. Прво што православни народ Црне Горе то не би прихватио, а друго — то не би прихватио ни Ватикан“, истиче он.
У анализи ИФИМЕСА која се зове „Црна Гора 2020: Да ли ће ’црногорска православна црква‘ постати унијатска црква?“ наводи се да су се уласком Црне Горе у НАТО стекли услови да се усвоји Закон о слободи вероисповести, а Подгорица се сада понаша као и друге државе Западне Европе, јер је, на пример, и Италија на сличан начин решила питање Католичке цркве, а једним делом и Хрватска.