Данци утврдили да пластичне кесе нису штетне, а Срби их забрањују

Данска студија је показала да су биоразградиве кесе штетније од пластичних. Пластичне кесе су еколошки знатно подобније и од папирних, и од текстилних и пластичних торби.
Sputnik

У студији „Life Cycle Assessment of Grocery Carrier Bags“ Министарства за екологију и храну Данске (фебруар 2018. године) дата је оцена еколошких утицаја трговачких кеса и торби током целог животног циклуса — од производње до употребе и одлагања.

Данско објективно и свеобухватно оцењивање савременим међународним стандардима је показало да су пластичне кесе знатно еколошки подобније од папирних кеса и од текстилних и пластичних торби.

Данци утврдили да пластичне кесе нису штетне, а Срби их забрањују

Студију је наручила Данска агенција за заштиту животне средине, са циљем да се препозна кеса и торба са најбољим еколошким својствима. Штавише, Агенција је имала циљ да утврди колики је препоручени број поновне употребе за сваку кесу и торбу на основу њиховог утицаја на околину током животног циклуса. Пројекат је узео у обзир да њихова поновна употреба може бити примарна, тј. за исту намену за коју су произведене (за преношење артикала од супермаркета до куће) или секундарна — као замена за друге производе, нпр. као кеса за смеће. Студију је 2018. године извела „ДТУ Енвиронмент“, према међународним стандардима ДС/ЕН ИСО 14040 и 14044.

Биоразградиве кесе се разграђују 20 година

Ова студија је показала да, ако би се у куповину ишло једном дневно, и уместо нове кесе од полиетилена вишекратно користила једна иста папирна кеса или памучна торба, тада би папирну кесу требало користити више од 43 дана, торбу од обичног памука 7.100 дана (тј. 20 година), а торбу од органског памука више од 20.000 дана (тј. 55 година). Тек након тог времена би вишекратно коришћење једне исте папирне кесе или памучне торбе имало еколошку предност над свакодневним једнократним коришћењем нове обичне кесе од полиетилена.

Све масовније ограничавање или потпуна забрана производње и употребе пластичних кеса у свету, подстакнута настојањима да се заштити животна средина на планети и спрече климатске промене довела је до све гласније полемике између еколошких активиста и стручњака о томе колико су обичне пластичне кесе заправо штетне, да ли су оне са предзнаком „биоразградиве“ мање или више опасне, да ли је контрапродуктивно заменити пластичне кесе папирним, торбама сашивеним од памука, неке друге тканине, класичним цегерима...

До усаглашеног решења, већ сада је јасно, тешко ће се доћи. Али дискусија ће свакако морати да изнедри нека општеприхваћена решења јер се са искључивим забранама, што је видљиво у многим сферама људског живота, не стиже далеко, а постиже се још мање од жељеног.

Када су у питању пластичне кесе, односно њихова употреба, да подсетимо да је најављена забрана коришћења полиетиленских — пластичних кеса и у Србији, с тим што одлуку треба да донесу локалне самоуправе.

Тако је дошло до тога да су, од 1. јануара ове године, у малопродаји у Београду забрањене пластичне кесе — али, могу се користити биоразградиве. Донета је и препорука о саветодавном ангажовању инспектора са препоруком да се трговци не кажњавају у наредних шест месеци... До тада треба да се уведе правилник, који ће дефинисати и обухватити све врсте кеса, тачније, правилник о техничким захтевима за пластичне кесе.

Предности и мане пластичних кеса и њихових алтернатива биле су тема емисије „Енергија Спутњика“:

Коментар