„Пре неколико дана, узимајући документе, открио сам чињеницу која ме је шокирала. Током година блокаде, становници су донирали 144 тона крви за потребе фронта“, рекао је Путин на церемонији откривања споменика херојима опкољеног Лењинграда у Израелу „Свећа сећања“.
Он је додао да су становници Лењинграда, „лишени хране, светла, топлоте, наставили да раде у болницама, да се баве уметношћу, науком и образовањем".
„Непокорени Лењинград постао је права легенда, а снага дуга и вере у победу његових становника — врхунац људског достојанства“, нагласио је Путин.
Ниједна кинохроника не може пренети лењинградску трагедију
„Двадесет седмог јануара 1944. године завршена је једна од најдраматичнијих и најхеројскијих страница у историји Другог светског рата — коначно је пробијена опсада Лењинграда“, рекао је Путин.
Руски лидер је истакао да у историји постоји много примера упорности, жртвених подвига, али да „опсада Лењинграда и Холокауст не могу ни са чим да се упореде“.
„Наш заједнички праведни гнев због нацистичких дела, опсаде Лењинграда и околних села, али и посвећеност њихових становника и бранитеља познати су целом свету. Чињенице приказане у документима су застрашујуће, али ниједан документ, ниједна прича и дневник, кинохроника не могу пренети оно што су људи тада заиста претрпели“, закључио је Путин.
Он је додао да су Русија и Израел огорчени покушајима негирања Холокауста и ревидирања исхода Другог светског рата.
Споменик у Јерусалиму симбол дубоког заједничког сећања
„Желео бих да са захвалношћу и признањем истакнем да Израел придаје посебан значај очувању истине о одлучујућем доприносу Совјетског Савеза у победи против нацизма. И овде су, као и у Русији, забринути, узнемирени и огорчени покушајима негирања Холокауста, ревидирањем резултата Другог светског рата и оправдавањем убица и злочинаца“, истакао је руски лидер.
Према његовим речима, откривање споменика у Јерусалиму представља симбол „дубоког заједничког сећања“.
„Драгоцен нам је и назив споменика који се данас открива. Сваке године на дан почетка Другог светског рата, 22. јуна, у 4 ујутру у Русији почиње акција ’Свећа сећања‘. У свим градовима, насељима, селима, људи пале светло у знак жалостиза погинулима у том страшном рату. Ова традиција почела је управо у Санкт Петербургу, бившем Лењинграду, 2009. године. Сада ’Свећа сећања‘ постоји и овде, у Израелу, где живи скоро 1.300 преживелих из опсаде Лењинграда, њихови потомци, пријатељи, и где поштују своје хероје, памте пале“, рекао је Путин.
Лична трагедија руског председника
У свом говору о опсади Лењинграда Путин је поменуо и личну трагедију.
„Отац је бранио родни град на фронту, а мама је била у опкољеном граду са сином који је умро у зиму 1942. године и сахрањен на Меморијалном гробљу у Санкт Петербургу заједно са стотинама хиљада других грађана“, рекао је он.
Руски председник није могао да обузда емоције током говора на церемонији откривања споменика.
„Споменик — то је веома добра ствар. Дуго ће трајати, надам се и вековима. Споменик се може открити на разне начине. Али ово што сте ви данас учинили… Хвала!“, рекао је Путин на крају свог говора.
Опсада Лењинграда - 900 дана пакла
Подсетимо, опсада Лењинграда трајала је 900 дана и коначно је пробијена 18. јануара 1943. године.
Међутим, од тог тренутка до потпуног ослобођења грађани су чекали још практично годину дана.
Према разним оценама, током опсаде Лењинграда погинуло је између 400.000 и 1,5 милиона људи.
Данас историчари једногласно признају да је опсада Лењинграда, након Холокауста, била највећи геноцид у Европи за време Другог светског рата.
Путин је у четвртак стигао у Израел како би учествовао као главни гост на форуму „Чувамо сећање на Холокауст, боримо се против антисемитизма“.
Претходно је руски председник разговарао са израелским премијером Бењамином Нетанијахуом, а састао се и са патријархом Јерусалима и целе Палестине Теофилом III и израелским председником Реувеном Ривлином. Након тога, Путин је учествовао у церемонији откривања споменика херојима опкољеног Лењинграда.