У новом раду, чији су резултати објављени у часопису „Централ сајенс“, стручњаци наводе да су успели да направе синтетичку платформу за дизајн материјала који репродукује карактеристике читавог низа меких живих ткива.
Према речима Иванова, нико раније није успео да направи синтетички материјал који би истовремено имао и мекоћу и чврстину људске коже. Међутим, научници са Московског државног универзитета развили су нови материјал — сложен молекул састављен од неколико делова који су у стању да се сами скупљају и развлаче. Тај материјал је прилично еластичан, а приликом деформације брзо враћа чврстину.
Иванов и његове колеге већ неколико година раде на материјалу који би по еластичности и чврстини био сличан људској кожи. У том циљу експериментишу с различитим полимерским једињењима. Велики корак унапред ка решењу тог проблема направили су захваљујући тзв. еластомерима.
Особине „вештачке коже“
Реч је о посебном типу полимера који се састоји од мноштва паралелних нити супстанце које су међусобно тесно испреплетане, али нису повезане чврстим везама. Лако се растежу и скупљају, али имају један недостатак — када се растежу, осетно губе на чврстини.
Пре две године Иванов и његов тим отклонили су тај проблем повезујући појединачне нити еластомера са другим полимерним молекулима.
Пошто су добили узорке те супстанце и проучили њену структуру, научници су приступили решавању следећег великог задатка — проучавању механичких особина те верзије вештачке коже, као и тога каква је њена интеракција са различитим биолошким објектима. Ти експерименти су потврдили да добијен материјал заиста не заостаје за кожом по чврстини, те да се може применити за израду замене за друга биолошка ткива, укључујући мозак и кичмену мождину.
Научници су такође доказали да су све варијације овог материјала безбедне за жива ткива, не садрже цитотоксичне материје и не ометају деобу и миграцију ћелија. То омогућава да се користе као компоненте за протезе и друга медицинска помагала, наводе аутори чланка.
Подсетимо, Иванов и његове колеге су 2018. године направили синтетички аналог коже камелеона која реагује на спољне утицаје променом боје и чврстине, након чега су наставили да проучавају механичке особине синтетизованог материјала.