Американци желе да повежу кризе у Сирији и Либији

Иза оптужбе америчког државног секретара Мајка Помпеа да Русија омета примирје у Сирији, руски експерти виде покушај да се Москва представи као непоуздан партнер и поремети њена сарадња с Турском у тренутку када се захуктава либијска криза, и да се на тај начин две кризе повежу.
Sputnik

Амерички државни секретар је испровоциран заоштравањем ситуације у зони деескалације Идлиб, над којом би Американци желели да успоставе контролу. У тој зони Сиријска армија и руске снаге одбијају нападе милитаната, док Турска усмерава акције на успостављање контроле над територијама где делују Сиријске демократске снаге.

„То је политика двојних стандарда јер у њеној основи стоји жеља да се поремети сарадња Турске и Русије, које су јасно означиле своје интересе у Сирији, између осталог и очување територијалне независности Сирије, док Американци покушавају да успоставе хегемонију“, рекао је Александар Кубишкин са Санктпетербуршког државног универзитета.

Сирија повратила контролу над већим делом границе са Турском и Ираком

Експерт додаје да Помпео оваквим изјавама жели да оптужи Русију и Турску за вођење беспоштедне политике у Сирији и да прикаже САД као фактор мира, док се потпуно другачије ствари дешавају на терену.

„САД активирају дејства и шире војно присуство како би заштитиле нафтна поља. Оне желе да одрже раскол у Сирији, али и да реше проблем Идлиба“, рекао је експерт.

Зона деескалације Идлиб иначе не покрива само провинцију Идлиб, већ и део провинције Алеп, што изазива незадовољство у Дамаску, који жели да успостави потпуну контролу над овим делом јер се он налази у срцу Сирије. Експерти сматрају да је јасно је да ће пре или касније, после неколико прекида ватре, ово место бити стављено под контролу Сиријске армије, али да Американци чине све да до тога не дође.

Како Американци повезују кризе у Сирији и Либији

Осим тога, према оцени експерата, Трампова администрација настоји да Русију представи у негативном светлу, као непоузданог партнера који опструира мир, како би се направио политички заокрет, односно повезала сиријска и либијска криза у којима су САД тактички поражене.

Русија у контакту са свим сукобљеним странама у Либији

„Милитанти из Сирије прелазе у Либију, на шта САД реагују јер покушавају да нађу основу за заузимање одређене позиције према кризи у Либији где се већ воде тешки преговори. То су два повезана момента, сиријска криза, где су Русија и Турска преузеле иницијативу и либијска криза где САД губе контролу и покушавају да исправе тактичке грешке“, рекао је експерт.

Кроз оптужбе о ометању примирја у Сирији, они желе да индиректно из „либијских преговора“ истисну не само Русију и Турску, већ и ЕУ као посреднике и да наметну своју вољу.

Током „либијских преговора“ између Хафтара и Владе националног једниства, САД нису заузимале јасан став, више су пратиле шта се догађа. Кубишкин додаје да из тог разлога они успостављају контакте са различитим групама у Либији и Сирији, како би доминирале ситуацијом. 

Стварање хаоса

„Милитанти из Идлиба прелазе у Либију и попуњавају редове оних политичких сила које се боре против Владе националног јединства. Зато САД настоје да одрже контролу над ситуацијом у Сирији и Сиријским демократским снагама која се супротстављају Асаду, да ставе под контролу део опозиције и неутралишу радикалне исламисте“, објашњава експерт.

Путин руским војницима у Сирији: Овде бранимо и Русију

Американци желе да створе хаос и зато подржавају унутрашње расколе и у Сирији и у Либији и делују по принципу „завади па владај“, што доприноси погоршању ситуације у борби са терористима у ширем региону Блиског истока .

Кубишкин подсећа да руски председник Владимир Путин већ дуго упозорава на опасности које прете због премештања терориста из Сирије у Либију и да то може бити само још једна карика у ланцу за стварање Исламске државе, јер се проблеми јављају и у Авганистану, где су у последњем периоду почели да јачају радикални фактори.

Експерти су сагласни да изјава америчког државног секретара Мајка Помпеа спада у ред оних које се брзо заборављају и ништа не мењају, али да се реална америчка политика одвија на терену са стварним последицама по цео регион.

Коментар