У интервјуу за агенцију „МИНА“ он се запитао понавља ли се историја и прети ли Црној Гори државни слом попут оног из 1918. или 1989. године.
„Прети ли Црној Гори у 2020. години трећи велики пораз од великосрпског национализма са истим актерима у главним улогама: СПЦ и њених црногорских политичких сателита предвођених Демократским фронтом, државног врха Србије и Републике Српске као дела Босне и Херцеговине“, казао је Поповић.
Он сматра да су објективна очекивања да ће државни врх и црногорска законодавна, извршна и судска власт бити сада на висини задатка, да неће подлећи притисцима и уценама, као и да неће истаћи „белу заставу“ као њени претходници 1918. и 1989. године.
Казао је да СПЦ са својим црногорским политичким сателитима, уз нескривену подршку Србије и Републике Српске, има два велика циља.
„Први је да се хомогенизацијом просрпског бирачког тела обезбеди победа на парламентарним изборима на јесен и промптно реализује најављено поништење одлука о признању Косова, уласку у НАТО и Закона о слободи вероисповести, односно поновног нестанка Црне Горе. Онда би други великосрпски циљ био доступнији и реалнији планираним пописом становништва 2021. године“, казао је Поповић.
Додао је да је незадовољство законом о слободи вероисповести само покриће за праву хистерију, хомогенизацију, покушај ревизије референдума из 2006. године и остварења два поменута велика циља.
Како је навео, полазећи од одлучности да су слободни и равноправни грађани, припадници народа и националних мањина који живе у Црној Гори: Црногорци, Срби, Бошњаци, Албанци, Муслимани, Хрвати, Роми и други, који је поштују и воле, привржени демократској и грађанској држави, готово су никакве шансе да се политички валоризује актуелна „тиха окупација“ Црне Горе.
„Кроз изражене, углавном, незаконите верске молебане и литије којима се угрожава јавни интерес и сатима блокирају виталне црногорске саобраћајнице и јавни простори“, казао је Поповић.