Русија помаже Индији да ојача нуклеарни потенцијал

Нова суперсонична крстарећа ракета „Брамос“, која је заједнички руско-индијски пројекат, ојачаће нуклеарни потенцијал Индије. Пројекат је један од најуспешнијих примера војно-техничке сарадње у свету.
Sputnik

Прва ескадрила ловачких авиона Су-30МКИ, наоружаних ваздухопловном верзијом суперсоничних крстарећих ракета „Брамос“ постала је оперативна унутар Војно-ваздухопловних снага Индије 20. јануара.

„Ова ракета је пандан руској ракети ’Оникс‘, а производи је руско-индијско предузеће ’Брамос‘, користећи индијске модуле и компоненте. Као и ’Оникс‘, ракета је дизајнирана тако да буде универзална по типу и платформама за примену — за бродове, подморнице, копнене и ваздушне ракетне комплексе“, објашњава војни аналитичар Дмитриј Корњев.

Тестирања ракета „Брамос“ започета су 2001. године, а у јануару 2004. године је почела озбиљна производња. Део комплета за монтажу ракета производе руска предузећа. У Индији, са друге стране, долази до финалног склапања, производе се лансиране рампе, као и систем за управљање и оригинални софтвер.

Где све ракета јача потенцијал Индије

„Брамос“ је суперсонична крстарећа ракета тешка око три тоне, а њен домет је 290 километара, што одговара међународним ограничењима за извоз ракетне технологије. У току су радови само на индијској верзији ракете са дометом од 400 километара. У почетку је „Брамос“ био замишљен као противбродска ракета са радарском главом са самонавођењем. Током развоја и усавршавања система за навођење постало је јасно да се ракета може користити и против копнених циљева, као што су појединачни објекти, мостови и велике радарске антене. Тако се појавила и савршенија верзија ракете.

Аргумент у спору са Пакистаном

„Брамос“ носи пробојну противоклопну кумулативну бојеву главу тежине до 300 килограма. Једна ракета може да потопи скоро сваки савремени брод класе до разарача. Да би уништење и већих бродова било сигурно, за један циљ се истовремено може користити неколико ракета. Наравно, као и све противбродске ракете, „Брамос“ се може оборити, али то је и даље изузетно тежак циљ за противваздушну одбрану. У завршној фази лета, ракета се креће ка циљу на врло малој висини брзином 2,8 маха, што је неколико пута брже од обичних противбродских ракета.

У потенцијалном сукобу између индијске и пакистанске морнарице, ракете „Брамос“ су главни адут. Чак се може рећи и да ова ракета може да потопи било који ратни брод суседне државе — од корвета до разарача, напомиње Корњев. Овај закључак може се извести на основу чињенице да је „Брамос“ дефинитивно по карактеристикама супериорнији од француских ракета „Егзосет“, уз чију помоћ је Аргентина потапала и оштетила британске разараче за време Фокландског рата 1982. године.

И Чеси помажу Индији

Русија помаже Индији да ојача нуклеарни потенцијал

Ракета „Брамос“ која је базирана на мору, за бродове, постала је део наоружања војно-ваздухопловних снага Индије 2006. године. У току су и радови на тестирању узорка ракете са подводним лансирањем.

Осим тога, 2007. године копнени ракетни комплекси почели су да пристижу у обалску одбрану Индије. Занимљиво је да је била пројектована копнена верзија комплекса обалске одбране са јединственим лансираним системом на точковима на шасији чешких возила „Татра“ која су произведена по лиценци у Индији. Таква модификација комплекса може носити три ракете „Брамос“.

Индија шири нуклеарни опсег

Затим су 2007. године започети радови на стварању ваздухопловне верзије ракете „Брамос“ за размештање на вишенаменском ловачком авиону Су-30МКИ. Десет година касније је спроведено прво успешно лансирање. Ова верзија „Брамоса“ је лакша за 500 килограма од свог бродског „брата“, али свакако носач авиона може да носи само једну ракету овог типа. Радило се и на верзији у којој је неколико ракета „Брамос“ прикачено за тешке морске патролне авионе индијске морнарице Ту-142, али није било суђено да се ови планови остваре јер је пре неколико година овај модел авиона у Индији избачен из употребе.

Појавом ваздухопловне ракете „Брамос“, може се говорити о стварању ракетног комплекса са дометом већим од 1.000 километара (носач и сама ракета). Узимајући у обзир да Индија поседује нуклеарно оружје и да ракета „Брамос“ технички може да носи нуклеарне бојеве главе, може се говорити о перспективи за стварање јединственог нуклеарног ракетног комплекса који може да погађа циљеве у суседним земљама са којима може доћи до војног сукоба.

Треба нагласити да није било података о раду на нуклеарној верзији ракете „Брамос“. То је само претпоставка која је настала на основу способности ракете.

Непријатељима не продајемо

Ракете „Брамос“ имају велики извозни потенцијал и Индија их активно нуди на продају. За пролеће 2020. године најављено је закључивање првог споразума о испоруци ракета. Није речено које су земље у питању, али се може претпоставити да ће то бити или Индонезија или нека од земаља Јужне Америке.

Могућности заједничке руско-индијске производње ракета према стању из 2010. године процењене су на 200 ракета годишње и то је више него довољно не само за наоружање индијске морнарице, него и за испоруке у друге земље. Наравно да су мале шансе да се „Брамос“ појави у држама непријатељски настројеним према Русији.

„Брамос“ је одличан пример високо-технолошке сарадње двеју земаља. У том смислу, ова ракета није ништа мање перспективан пројекат од, рецимо, ловачког авиона Ф-35 „Лајтнинг II“, у чијем је стварању учествовало неколико држава.

Коментар