Хемофилна инфекција се са пуним правом може назвати једном од претњи за здравље деце које су највише потцењене. Њен патоген, хемофилни бацил, први је издвојио имунолог Ричард Фајфер током пандемије грипа 1889. године.
Хемофилни бацил је узрок половине случајева гнојног менингитиса код деце до пет година, са стопом смртности до 15-20 одсто. Патоген такође изазива запаљење ува, упалу плућа, бронхитис, а може довести и до оштећења срца и зглобова.
Министарство здравља Русије већ неколико година припрема одлуку о уврштавању вакцине у Национални календар превентивних вакцинација. До сада су од хемофиличног бацила у Русији вакцинисана само деца са имунодефицијенцијским стањем или анатомским оштећењима, као и са неправилностима у развоју црева, онколошким болестима и превремено рођене бебе.
„Наш календар се стално мења. Од хемофиличне инфекције вакцинисали смо само децу до годину дана из одређених ризичних група, а сада се концепт ризичних група драматично проширио“, објашњавала је министарка здравља Вероника Скворцова.
Научници са Института за органску хемију „Зелински“ на Руској академији наука раде на развоју домаће вакцине. Она би требало да буде јефтинија и ефикаснија од западних супстанци, каже за лист „Известија“ Николај Нифантјев, шеф лабораторије на овом институту. Према речима научника, ово ће бити лек који по безбедности надмашује све лекове који су представљени на тржишту.
Тестирање руске вакцине
Филијала компаније „Ростех“ тестирала је добијену супстанцу која ће се налазити у основи прве домаће вакцине против хемофилне инфекције. Ова компанија поседује лабoраторијско-производни комплекс који је неопходан за тестирање лекова. Прелиминарно тестирање нове вакцине на ћелијама показало је да синтетизовани имуноген има високу специфичност, односно способност да се веже за одређене рецепторе и изазива имуни одговор тела.
„Направили смо напредни производ који је бољи од увезених пандана у погледу активности, док су нуспојаве смањене“, истакао је Николај Нифантјев.
Међутим, научницима тек предстоји напоран рад. Засад ће за вакцинацију деце користити супстанце стране производње.
Укључивање вакцине против хемофиличне инфекције у календар вакцинације Министарства здравља може да убрза процес тестирања руског лека.
Вакцинација — да или не
„Земљи је потребна домаћа вакцина против хемофиличне инфекције“, рекао је Владимир Зурочка , научник лабораторије за молекуларну биотехнологију и генетски инжењеринг на Вишој медицинској и биолошкој школи Јужноуралског државног универзитета.
„То није само економско питање. Све вакцине су биолошки штит и домаћа производња је важна“, сматра стручњак.
Међутим, само питање вакцинације против ове врсте инфекција наставља да изазива дискусију у светској научној заједници, рекла је Марија Ведунова, директорка Института за биологију и биомедицину на Универзитету „Лобачевски“.
„С једне стране, код родитеља активно развијамо покрет против вакцинације, што је без сумње неповољан фактор за појаву епидемија и пораста болести, посебно опасних дечјих инфекција (дечја парализа, дифтерија, велики кашаљ). Са друге стране, људски имуни систем заиста не би требало да буде преоптерећен вакцинама. Не разумем у потпуности да ли је вредно размотрити вакцину против хемофилског бацила“, рекао је стручњак.
У будућности, научници са Института за органску хемију планирају да разраде и верзију вакцине за одрасле. Рад на леку је део опсежног истраживачког програма који је подржан грантом Руске научне фондације, и предвиђено је да траје четири године. Укупно финансирање програма износиће око 130 милиона рубаља.