Мило није поделио само Црну Гору, већ и Босну

Након што је Законом о слободи вероисповести поделио Црну Гору, Мило Ђукановић прети да подели и Босну и Херцеговину. Или бар чланове Председништва БиХ, по питању посете црногорског лидера тој држави.
Sputnik

Наиме, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик није дао сагласност за посету председника Црне Горе Мила Ђукановића Босни и Херцеговини.

„Имајући у виду дешавања у Црној Гори, мислим да треба сачекати са тим“, рекао је Додик новинарима након седнице Председништва БиХ у Сарајеву.

Са друге стране, председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић рекао је да је Председништво већ на почетку мандата упутило позив свим председницима у региону, укључујући и председнику Црне Горе Милу Ђукановићу, а за то је гласао и Милорад Додик. Комшић је додао да је Ђукановић увек више него добродошао у Босну и Херцеговину и истакао да БиХ и Црна Гора имају изврсне билатералне односе, који непрестано напредују и који су пример добросуседских односа у региону.

Мило поделио и власт у Босни

На питање да ли је Мило Ђукановић, након Црне Горе, успео да подели и Босну и Херцеговину, политиколог из Бањалуке Анђелко Козомара за Спутњик одговара да различити ставови чланова Председништва нису изненађујући за Босну и Херцеговину.

Према његовим речима, Босна и Херцеговина је једна компликована државна заједница у којој је и најситнију ствар врло тешко договорити тако да све три стране, односно представници сва три народа, имају исто мишљење.

„Ако је тачно да је Председништво на почетку мандата упутило позив свим председницима суседних земаља да посете БиХ, то онда свакако није изненађење, јер је природно да се са комшијама седи, разговара и договара. Међутим, тада у Црној Гори није било Закона о слободи вероисповести који је поделио Црну Гору, односно дигао на ноге народ, вернике и атеисте да се супротставе том покушају отимања православних светиња“, напомиње Козомара.

Управо то је и био мотив да Милорад Додик не да сагласност за долазак Ђукановића у Босну и Херцеговину, додаје наш саговорник.

Ипак, како наводи Козомара, ово није први пут да се чланови Председништва разилазе у ставовима. Напротив.

„Има много примера за тако нешто, а најсвежији је то да ли Босна и Херцеговина треба да иде у НАТО или не. Два члана Председништва су за тај пут, док је Милорад Додик, наравно, против. Такође, има још много примера да неки наизглед банални разлози поделе Босну и Херцеговину, а како деле политичаре, тако се дели и народ“, примећује Козомара.
Коментар