Самедин Ровчанин, в. д. председника УО Кровне организације младих, поручио је за Спутњик да је време да се најзад пређе са речи на дела, у вези са применом Националног инвестиционог плана који се тиче обезбеђивања јефтиних станова, од 400 евра по квадрату, за младе у Србији.
Колико младе мучи стамбено питање у Србији, најбоље показује статистика ове организације, према којој тек шест процента млађих од 30 година има свој стан, 66 процента њих живи у породичном стану са родитељима, а 17 процената стан изнајмљује.
Млади у Србији чекају стан од 400 евра по квадрату
Саговорник Спутњика, чија организација представља највишу платформу унапређењу положаја младих и њихову спону са институцијама, рекао нам је да се последњих дана могу чути изјаве бројних челника наше земље о становима за младе, чију изградњу предвиђа национални инвестициони план „Србија 2025“.
Први дијалог представника омладине и Владе Србије одржан је у децембру када су млади подвукли као најбитнији проблем стамбено питање и чињеницу да им је из економских разлога отежан процес осамостаљивања од родитеља.
Млади су претходних дана поново позвани да заједно са Министарством грађевине, Министарством омладине и спорта и Министарством финансија дају свој допринос у примени плана изградње 50.000 јефтиних станова за младе.
„Све ово је у вези са Националним инвестиционим планом где се планира градња 50.000 станова за младе. Оно што је наша идеја, јесте да га кроз овај процес оптимизујемо, тако да то буду станови по локалним самоуправама, да нам се млади не досељавају у Београд, Нови Сад и Крагујевац, него ако сам ја из Ужица, да се вратим у Ужице, ако сам из Лесковца, да се вратим у Лесковац“, каже Ровчанин за Спутњик.
Главна улога локалних самоуправа
Према речима нашег саговорника, локалне самоуправе би требало да процене шта је њима потребно — негде мањка медицинског особља, негде професора, у неким градовима једноставно фале млади како би природни прираштај бар доспео на нулу.
„Све иде ка томе да ће један део тих станова бити опредељен за младе брачне парове. Ако млади брачни пар има решено стамбено питање, размишљаће о проширењу породице, биће активнији у проналаску посла како би ту породицу издржавао и све те ствари вуку једна другу. Други део тих станова био би опредељен за младе из социјалних категорија, а трећи се односи на било кога из категорије 18-30 година, па ако локална самоуправа тражи младе офталмологе, јасно је ко ће ту имати приоритет“, објашњава Ровчанин.
Млади да се укључе у процес
Председник Кровне организације младих каже нам да је изузетно позитивно изненађен овим укључивањем младих који, према његовим речима, најзад имају могућност да допринесу побољшању сопствених услова живота:
„Раније се дешавало да млади људи буду позвани тек на крају неког процеса само да ту статирају. Сада су млади директно позвани и упитани коме би ови станови требали да буду намењени. Ми смо рекли да то мора да буде транспарентно, да не буде страначки ни рођачки, јер би се тиме укаљало нешто што би могло да буде велики национални пројекат. Ово је нешто што мора да буде дугорочно и не сме се зауставити на 50.000 станова.“
У перспективи, предлог ове организације је да се формирају одређени фондови који ће представљати један од сталних извора за изградњу нових станова у будућности.
„Наш предлог је и омогућавање младима да изнајмљују станове по моделу кирија испод тржишне вредности. На пример, ако је просечна кирија 300 евра, млади би плаћали трећину те цене. Акумулацијом трећине убраних кирија створио би се посебан фонд који би служио као основни капитал да се граде нови станови. Тиме би се добило на одрживости. Увек би постојала нека база капитала из које би се стално градили нови станови и решавале стамбене потребе младих, што ће увек бити проблем, јер је та диспропорција између понуде и тражње станова, посебно младима, јако велика и увек ће бити велика“, каже Ровчанин за Спутњик.
Некад су се станови и делили
Он је закључио да је положај младих данас битно лошији од положаја њихових родитеља у том добу:
„У време наших родитеља много је било лакше да се стекне стамбена јединица, или кроз могућност уштеде, или вам држава додели стан. Данас је апсолутно немогуће да човек са просечном платом уштеди за стан. Да бисте добили кредит од банке, морате да имате уговор на неодређено, а веома мали број младих људи има овакве уговоре. И они су на тај начин заглављени у том циклусу из ког не могу да побегну, па морају да живе са родитељима у неколико десетина квадрата до својих позних година. То рађа и неке психолошке димензије које нису здраве.“