Уместо помоћи, САД нуде панику и геополитички обрачун са Кином

Док се Пекинг свим снагама бори против коронавируса, САД користе прилику за нови геополитички обрачун са Кином и за ширење синофобије. Уместо да помогне, Америка, према мишљењу Пекинга, предузима мере које доводе до ширења панике.
Sputnik
Кина љута на Вашингтон због коронавируса

Карантини, затварање граница, прекид саобраћаја, обустава пошиљки и затварање кинеских радњи и ресторана само су неке од епидемиолошких мера које су уведене после појаве коронавируса у Кини, а страх од епидемије је довео и до — синофобије.

Паника је једино што Америка може да шири 

„С једне стране, америчка Влада је спремна да пошаље стручњаке који би помогли кинеским лекарима, а с друге стране водећи амерички медији су велики број чланака посветили томе да је вирус открио негативне аспекте такозваног кинеског модела — једнопартијског система, концентрације власти итд. Штавише, амерички државни секретар Мајк Помпео дао је изјаву да је Комунистичка партија готово главни изазов нашег времена, што је довело до негативне реакције Пекинга. Видимо да је и епидемија, која би, чини се, требало да окупи у уједини народе, такође постала предмет жестоке полемике“, каже за Спутњик Андреј Карњев, заменик директора Института за земље Азије и Африке Московског државног универзитета.

Широм света се распламсава хистерија, страхује се од сусрета са људима азијског изгледа, док истовремено азијске берзе падају, док Светска здравствена организација (СЗО) саопштава да коронавирус представља ванредну ситуацију на глобалном нивоу, али да главни разлог за проглашавање ванредне ситуације није стање у Кини, већ стање у другим земљама. Како наводе, највећа брига је могућност проширења вируса у земљама за слабим здравственим системима.

Карњев, међутим, предвиђа да се ситуација може развијати у два правца.

„Оптимистично — у случају да средином фебруара епидемија достигне врхунац и потом почне да јењава. У овом случају, по годишњим резултатима, штета неће бити толико значајна. Ако се касније епидемија прошири и повећа се број оболелих, ситуација ће постати озбиљнија, што ће довести до веома тешке ситуације и озбиљне штете у економији“, оцењује Карњев.

Има ли разлога за панику и основа за синофобију?

Намеће се питање постоји ли реалан разлог за панику и колико су оправдане реакције људи?

Алексеј Маслов, директор Центра за стратешка истраживања Кине РУДН сматра да је синофобија, односно нетрпељивост, мржња и ирационалан страх од Кинеза и Кине неоснован.

„Генерално, мора се схватити да од Кинеза нема опасности. Сада се практикује да сви кинески држављани који се налазе у Русији и источној и западној Европи пролазе санитарну контролу на граници. Стога је теоретски шанса да се неко зарази од кинеског туристe веома мала. Поред тога, скоро све земље су директно или индиректно смањиле проток кинеских туриста. Верује се да је он пао за 10-15 одсто“, каже Маслов.
СЗО: Коронавирус није пандемија, али маска није довољна

Експерт додаје да и Кина предузима врло оштре мере приликом изласка њених грађана из земље.

„Не само да су европски превозници отказали авионске летове, него су их отказали и сами Кинези, јер Кина најмање од свих жели да буде оптужена за ширење болести. Ова болест је негативно утицала на Кину — не толико у економији, колико када је реч о имиџу те земље. Кина ће морати да потроши много времена и новца да би поново побољшала слику о себи, која је сада нарушена. Поред тога, синофобија је последица огромног броја објава лажних вести о Кини у целини. Намерно се стварају очигледне лажне вести, на интернету се пишу обичне глупости и праве се којекакве теорије завере“, истиче Маслов.

Да ли су коронавирус и сарс случајност

Ситуација са коронавирусом у одређеној мери баца сенку на ток трговинског рата Кине и САД.

„Нисам присталица теорије завере и то је вероватно случајност. Не могу а да не споменем да се и овог пута, баш као и 2003. године, када је сарс беснео у Кини, епидемија поклопила са периодом озбиљних економских спорова између Кине и САД“, каже руски експерт Сергеј Мастиславски.

Ипак, Кина је и даље највећи извозник у свету, иако економија земље покушава више да зависи од потражње роба и пружања услуга на унутрашњем тржишту.

Коментар