Било је очекивано да предлог за опозив председника Америке неће проћи у Сенату, где Трампови републиканци имају већину — а поготово да неће проћи у изборној години. Демократе су читавим овим процесом много ризиковале и њихова одлука да се на неки начин коцкају показала се као потпуно погрешна.
Овако политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић оцењује за Спутњик неуспешни покушај импичмента Доналда Трампа, који је само добио ветар у леђа у предизборној кампањи, ојачавши позицију међу америчким гласачима.
„Кад је покренут тај процес, подршка за њега у јавности је била на нивоу испод 40 одсто. Међутим, како се процедура приводила крају, популарност му је расла, и она је сада негде око 50 одсто. Све анкете показују да уочи председничких избора Трамп има већу популарност чак и од Барака Обаме. То значи да је у одличној предизборној позицији“, каже Кесић.
Циркус у Ајови
Наш саговорник је сигуран да ће последње гласање у Сенату утицати на резултат овогодишњих председничких избора:
„Утицај је већ видљив. Пример је савезна држава Ајова — гласачи који су се тамо определили за Трампа на претходним изборима сматрају да су преварени, да неко у Сенату покушава да изврши удар, да избрише резултат избора и смени им председника мимо њихове воље. С друге стране, и демократе су подељене, јер део њих, и то онај део који је у доњем дому гласао по инерцији, зато што то чине и остали чланови странке, а долазе из средина које на председничким изборима гласају за Трампа, сад се нашао у веома неповољном положају, поготово што се тиче изгледа на предстојећим изборима“.
Кесић додаје да би овај фијаско демократских конгресмена и сенатора могао на дужи рок, у политичком смислу, ту странку скупо да кошта:
„Демократе су се надале пре годину дана, након избора за Конгрес, не само да ће ући у Белу кућу, већ да ће имати и већину у Конгресу. А сада? Сада би били пресрећни да успеју сачувају макар постојеће позиције, односно већину у доњем дому, јер су процене аналитичара да су покретањем импичмента направили велику грешку, односно да више нема никаквих могућности да у догледно време преузму потпуну контролу у Конгресу“.
Судбина „отпадника“ Ромнија
У осврту на чињеницу да је још пре гласања републикански сенатор из Јуте Мит Ромни отворено поручивао да ће гласати за опозив Трампа јер сматра да је председник „злоупотребио поверење народа“, и тако постао први сенатор у америчкој историји који је гласао за опозив председника из своје партије, Кесић каже да та Ромнијева одлука, што је и логично, неће проћи без озбиљних последица.
„Већ пре неколико дана, једна од најутицајнијих организација међу републиканцима — Групација конзервативаца — која сваке године организује скуп, повукла је позив Ромнију. Он тамо није добродошао, што је јасан сигнал да тај део странке на њега гледа као на издајника. Поред тога, већи део медија који су наклоњени републиканцима га на исти начин осуђује; он је сада, заправо, заузео место покојног Џона Макејна, најомраженијег члана Републиканске странке, за ког су многи сумњали да није искрени републиканац, већ да му је место међу демократама. Поред тога, Ромни је на неки начин отпочео ’тотални рат‘ са Доналдом Трампом, и њихови односи биће на најнижем могућем нивоу за две особе које се налазе у истој странци“, закључује Кесић.
Ниједан председник није опозван
Доналд Трамп је, иначе, најавио да ће о одлуци Сената да га ослободи оптужби говорити у четвртак у подне по локалном, односно у 18 часова по средњоевропском времену.
Подсетимо, он је био оптужен да је прекршио америчке законе кад је прошле године привремено зауставио исплату претходно одобрене војне помоћи Украјини, као и да је вршио притисак на Кијев да спроведе истраге против његовог политичког ривала Џоа Бајдена и Бајденовог сина, што је био и главни повод за покретања процеса опозива.
Поред тога, америчке демократе су тврдиле и да је Трамп покушао да опструише истрагу Конгреса о истом питању; тиме је он постао трећи председник за последње 243 године против ког је покренут процес импичмента.
Међутим, ниједан амерички лидер у историји није опозван; Ендру Џонсон и Бил Клинтон „преживели“ су гласање у Сенату, а Ричард Никсон, који је 1974. био најближи опозиву, поднео је оставку.