Хоће ли се због „Северног тока 2“ посвађати Европа и Америка

Нове америчке санкције против „Северног тока 2“ прете не само „Гаспрому“, већ и директно европским компанијама. Ти изузетно непријатељски акти против европског савезника могу испровоцирати трговинско-економски рат са Америком, пише руски „Взгљад“.
Sputnik

У случају да Русија покуша да заврши изградњу преосталих километара гасовода, Представнички дом и Сенат САД ће бити спремни да усвоје нови закон о санкцијама. Оне ће бити усмерене на европске инвеститоре, учеснике у пројекту, као и компаније које ће куповати гас из гасовода, пише немачки „Ханделсблат“, позивајући се на америчке дипломатске изворе. Они уверавају да ће санкције бити уведене већ у фебруару или марту.

Ко ризикује од увођења америчких санкција, ако буду уведене?

Најугроженији су „Гаспром“ и његових пет европских партнера који су инвестирали у изградњу „Северног тока 2“. Вредност пројекта је била процењена на 9,5 милијарди евра, од чега је једну половину финансирао „Гаспром“, а другу европске компаније: француски „Анжи“, аустријски ОМВ, британски „Шел“ и немачке компаније „Унипер“ и „Винтерсхал“.

„Европски партнери су већ уложили сва средства, али ако због санкција буду принуђени да напусте пројекат, може се десити да траже повраћај средстава због тога што гасовод није изграђен у року. Постоји ризик од таквог развоја ситуације“, закључује заменик главног директора за енергетску област на Институту за енергетику и финансије Алексеј Белогорјев.

„’Гаспром‘ може имати додатних проблема са тражењем финансијских средстава. За ’Гаспром‘ и његово пословање у целини то генерално нису неки суманути износи, већ суштински економски проблем“, додао је он.

Међутим, водећи стручњак Фонда за националну енергетску безбедност Игор Јушков сматра да Европљане неће бити могуће казнити за последње инвестиције, јер су та средства већ одавно уложена, а „Гаспром“ ће довршити цевовод из сопственог буџета.

„Европске инвестиције још пристижу ради изградње сувоземног продужетка ’Северног тока 2‘ — гасовода ’Еугал‘, али он не представља директно ’Северни ток 2‘. Немогуће је казнити Европљане због тога што, заправо, шире свој систем за транспорт гаса“, сматра стручњак.

Хоће ли се због „Северног тока 2“ посвађати Европа и Америка

Америчке санкције ће научити „Гаспром“ да полаже цеви

Одељак о инвестицијама под санкцијама може постојати само ради скупљања поена, као што је то било у случају увођења санкција против власника бродова за полагање цеви.

„Децембарске санкције су се тицале и ’Северног тока 2‘ и ’Турског тока‘, али је свима било кристално јасно да је ’Турски ток‘ већ изграђен и да на њега санкције никако неће утицати, али су због поена додали и њега. Исто то се може десити и по питању инвестиција, које су европске компаније већ уложиле“, не искључује Јушков.

Према његовим речима — санкције могу погодити организациони део „Гаспрома“ који буде довршавао гасовод. „Гаспром“, подсећа Јушков, до сада није трпео никаква директна ограничења.

Санкције према купцима гаса од „ГАСПРОМА“

Други део могућих санкција је усмерен на купце гаса добијеног из „Северног тока 2“. Односно, Америка прихвата да је „Гаспром“ у стању да доврши изградњу гасовода, али је онда почела да размишља и о санкцијама након што гасовод почне да ради.

„За шта ће Американци казнити европске купце? Испада због тога што ће они у принципу од ’Гаспрома‘ куповати гас као од ’погрешног‘ добављача. У суштини, Америка забрањује Европљанима да купују руски гас и наводи да га треба куповати од партнера НАТО-а. Ако је то истина, онда се форма америчких санкција приближава форми санкција против Ирана, када је било забрањено куповати иранску нафту“, сматра Игор Јушков.

Нове санкције ће погодити све европске компаније које купују гас од „Гаспрома“. Преко „Северног тока 2“ треба да се испоручује 55 милијарди кубних метара гаса годишње. Произилази да ће Американци онемогућити Европљанима приступ тим милијардама. Истовремено, „Гаспром“ испоручује Европи 200 милијарди кубних метара плавог горива, односно, САД хоће да лише Русију могућности да прода четвртину своје укупне извозне квоте гаса ЕУ. Може бити доведено у питање спречавање „Гаспрома“ да оствари испоруку вредну од 7 до 11 милијарди долара по цени од 126-200 долара за хиљаду кубних метара.

Хоће ли се због „Северног тока 2“ посвађати Европа и Америка

Игор Јушков, ипак, сматра да Америци неће бити лако да докаже да је нека европска компанија купила гас управо из „погрешне“ руске цеви. „Северни ток 2“ није једина маршрута за испоруку руског гаса европским потрошачима. Према речима Белогорјева, Европљани ће морати да купују руски гас преко посредничких компанија да не би трпели ограничења.

Европљани и страх од америчких санкција

Друга ствар је што страх Европљана од америчких санкција може да победи у односу према Русији.

„Треба да нас уплаши неуспешни покушај Европљана да створе механизам за заобилажење санкција приликом куповине нафте од Ирана. Европљани тада ништа нису могли да ураде против забране САД. Такође и идеја креирања механизма алтернативних рачуна, као и идеја напуштања долара — све су то били неуспеси. Фактички ниједна европска компанија не купује нафту од Ирана. Они се у потпуности придржавају америчких санкција“, изјавио је стручњак Националног фонда за енергетску безбедност.

Ако нове санкције САД против „Северног тока 2“ буду усвојене, то ће Европљанима донети озбиљну дилему. Брисел може стати у заштиту свог суверенитета и безбедности, што ће повући за собом борбу са изузетно јаким партнером — Америком. Или ће Брисел изгубити део своје слободе и уместо повољног руског гаса почети да купује амерички ТНГ.

Економске последице по индустрију и економију не само за Немачку, него и за целу ЕУ могу бити катастрофалне. Цена производње робе и услуга у ЕУ расте и европским компанијама ће бити компликованије да конкуришу на светском тржишту. САД ће не само добити тржиште за продају свог ТНГ, него ће и привући део Европљана и на светској сцени.

Хоће ли се због „Северног тока 2“ посвађати Европа и Америка

Немачке реакције су уздржане, али једнозначне. Власти Немачке оповргавају било каква екстериторијална ограничења, саопштило је немачко Министарство спољних послова.

Под знаком питања остаје и сама чињеница усвајања санкција. Хоће ли се Вашингтон одлучити на тако непријатељски корак у односу према свом партнеру у НАТО-у — Европској унији? У Сенату САД-а не могу са сигурношћу да говоре о увођењу нових санкција, како је изјавио сенатор демократа, члан Одбора за спољне послове Бен Кардин.

„Чини ми се да ова верзија санкција није баш много реална, зато што је то само јавни покушај Америке да регулише унутрашње тржиште ЕУ. Тешко је замислити да би ЕУ истрпела такво америчко понашање“, закључује Алексеј Белогорјев.

Коментар