У свом тексту за амерички часопис „Нешенел интерест“, Роберт Бекхаузен, уредник веб-странице „Вор из боринг“, усредсредио се на тешке совјетске тенкове КВ-1 и КВ-2, за које је тврдио да су катастрофа.
Описујући тенк КВ као куриозитет , аутор подсећа да су 1941. године та возила била физички тврђа него било који тенк који су Немци имали.
Истовремено, Бекхаузен тврди да КВ тенкови, које је осмислио конструктор Жозеф Котин, „нису нанели одлучујућу штету током тих бруталних првих месеци инвазије нациста на СССР током Другог светског рата“.
Аутор се позива на неуспеле покушаје да се спречи напредовање непријатељских тенкова ка Лењинграду у јуну 1941. током борби у близини литванског града Расејњаја.
У том контексту, он је цитирао књигу војног историчара Мајкла Џонса „Лењинград: Држава опсаде“, у којој пише да су Немци наводно навели руске дивове на сопствену тешку артиљерију, а спустили су тенковске цеви у водораван положај да би испалили ватру у правцу напредовања совјетских трупа.
Као резултат тога, уништена је окосница совјетских оклопних снага у Балтичким државама и елиминисана је свака претња немачкој офанзиви са бочних граница, наводи Бекхаузен.
Хвалећи „сјајан оклоп“ тенка КВ, што је омогућило тенковима да савладају „немачке пантере тог времена“, аутор је истовремено указао на читав низ озбиљних проблема, укључујући оне повезане са трансмисијом и „чињеницу да посада тог тенка једва да је ишта могла да види“.
Бекхаузен закључује да је Котинова грешка са КВ коначно резултирала стварањем напреднијег тешког тенка ИС-1, „који је Совјете довео на наплату у Берлин четири године након дебакла у Расејњају“.