„Ово за Американце представља велики проблем, јер је Трампова администрација уз пуну подршку Конгреса покушала да сузбије све могућности Русије за извоз енергената и да се наметне као највећи светски произвођач нафте и гаса, чиме се посебно дичи Трамп“, објашњава Андреј Суздаљцев, политиколог и економиста.
Канада је у октобру прошле године извезла око 136,5 милиона барела нафте и тиме заузела прво место, а одмах иза ње се нашла Русија, од које су САД купиле око 20,9 милиона барела нафте.
САД уводе санкције, а купују од Русије нафту
„Помпео је приликом своје посете Минску, наступајући пред Лукашенком, изјавио да су САД прва држава у свету по производњи нафте и гаса и да су спремни да обезбеде сто одсто потреба Белорусије за нафтом. И у таквој ситуацији, када свим силама покушавају да оптуже Русију да је један од најскупљих снабдевача европског тржишта, када су уведене санкције против фирма које учествују у изградњи ’Северног тока‘ и против купаца тог гаса, када организују разне ’смицалице‘ против руске нафте — испало је да је главни извозник нафте на америчко тржиште Русија“, рекао је експерт.
Аналитичари истичу да су управо санкције САД помогле Русији да повећа извоз нафте. Из руског Министарства за економски развој наводе да, без обзира на то што је Вашингтон увео санкције против Русије, управо су америчке санкције против Ирана и Венецуеле имале позитиван утицај на извоз руских енергената. Тако је извоз нафте Турској порастао четири до пет пута, јер су се рафинерије у овој земљи окренуле увозу руских сировина, након што су обновљене америчке санкције против Ирана.
Суздаљцев додаје да не треба заборавити ситуацију од прошле зиме, када је руски течни гас са Јамала грејао не само САД, већ и Велику Британију.
„Реч је о томе да руски енергетски комплекс, и поред масе проблема, има најбоље избалансирани однос цене и квалитета“, наглашава експерт.
Према његовим речима — постоји велика потражња за руским енергентима, али је уложено доста новца и технологије и у читавом процесу учествује велики број људи.
Цинизам Америке и технолошка и економска оправданост бизниса
Станислав Митрахович, главни експерт Фонда за Националну енергетску безбедност и научни сарадник Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације, истиче да је ово занимљив податак, нарочито ако узмемо у обзир да Американци константно покушавају да наговоре друге земље, а нарочито европске, да не купују енергенте од Русије.
„Америка је држава где се много нафте производи и употребљава, али и извози и истовремено увози, јер су разне врсте нафте потребне за различите фабрике. Део нафте је лакше извозити у Европу, него прерађивати код себе“, рекао је експерт.
Он објашњава да су америчке фабрике углавном прилагођене за прераду тешке нафте која се увози или са Блиског истока или из Латинске Америке, а да се „нова“ нафта која се добија у Америци лакше прерађује у европским фабрикама које су за то прилагођене.
Са економске и технолошке позиције јасно је зашто је Американцима погодније да купују руску нафту за своје фабрике које се баве прерадом те врсте нафте, али када је реч о политици — ствари попримају други изглед.
„Са политичке тачке гледишта све изгледа забавно и парадоксално, чак и цинично, јер испада да друге земље треба да купују мање руске нафте, а када је Америци потребно — сасвим нормално је да она купује. То изгледа цинично и показује амерички приступ спољној политици“, рекао је експерт.
Експерти су сагласни да Американци често користе своју моћ не би ли наметнули своју вољу другим државама, тим пре ако је реч о бизнису, економским интересима или енергетици.