Србија на европској раскрсници: Којим год путем да крене, исход је неизвестан

Србија, као на раскрсници, треба да одлучи којим ће путем ка, иначе, неизвесном чланству у ЕУ. Нова методологија приступања још није заокружена, али стручњаци кажу да оно што је до сада представљено има неке предности у односу на досадашњу спору и неизвесну, али и позивају на опрез.
Sputnik

Ванредни професор на Факултету политичких наука доктор Маја Ковачевић указује на то да Европска комисија (ЕК) тек треба да изађе са неким важним деловима нове методологије приступања Европској унији (ЕУ), какав је и свеобухватни инвестициони план за регион. Зато је, каже, тешко у овом тренутку предвидети како ће изгледати целина реформе приступања.

Србија на раскрсници, али она бира пут до ЕУ

„Са једне стране, Србија и Црна Гора су већ у процесу преговора, и заиста се не могу мењати правила игре у самом процесу, без пристанка ове две земље. Са друге стране, реформа коју предлаже Комисија има неке предности. Једна од значајних је организовање годишњих састанака на највишем нивоу, дакле Европског савета ЕУ са шефовима држава и влада из региона, што јесте значајно подизање сарадње на политички виши ниво и давање једне политичке тежине процесу“, објашњава саговорница Спутњика.

Она сматра да предност новог модела, такође, може да буде и интензивније учешће представника земље кандидата у раду разних радних тела у ЕУ. Чак и када нисте земља чланица, када немате формално право гласа у доношењу одлука, ипак сарадња у њиховој припреми и заједничко разматрање евентуалних мера може да буде врло корисно.

„Када сте за столом, износите интересе своје земље, угао из којег посматрате, једноставно сте присутнији у политичком процесу“, истиче Ковачевићева.

Србија на европској раскрсници: Којим год путем да крене, исход је неизвестан

Мора се бити опрезан

Професорка на ФПН, која, између осталог, предаје и политику проширења Европске уније у 21. веку, ипак сматра да опрез није на одмет.

„Мислим да треба врло добро извагати да ли би Србија требало да у целини прихвати тај модел или да просто настави по старом систему отварања и затварања поглавља преговора, а да на најбољи начин искористи додатне погодности које се нуде“, каже она.

Подсећа да заустављање процеса преговора по новој методологији и није посебна новост, јер и у постојећем систему, како се воде преговори, ЕУ увек има могућност да заустави процес, уколико земља кандидат не показује довољно напретка.

„То се увек може урадити тако што неће бити затворено преговарачко поглавље“, истиче Ковачевићева.

ЕУ има начине да управља динамиком овог процеса и у претходној и сада новој методологији која се предлаже, само је питање политичке воље — на који начин ће је примењивати или је понекад неће применити из неких других интереса“, напомиње она за Спутњик.

Пакет са Албанијом и Северном Македонијом

На питање где би можда могли да се спотакнемо, ако бисмо прихватили нови модел, она каже да би то у извесном смислу могло да буде у томе што би се просто сутра нашли у заједничком пакету са Албанијом и Северном Македонијом.

Може се очекивати, сматра она, да ће преговори са те две државе ускоро почети и онда би тај нови систем и његово спровођење требало разрадити у пракси. То би могло да потраје и успори Србију и Црну Гору, док се не види како ће ти модели функционисати.

Ковачевићева додаје да је друго питање да ли Србија уопште има избор у том поступку, јер ЕУ управља сваким кораком у процесу проширења, од отварања поглавља, преко контроле током преговора, до привременог затварања.

Србија на европској раскрсници: Којим год путем да крене, исход је неизвестан
„У сваком тренутку, до тога да све земље чланице треба да дају своју сагласност на сваком од ових корака, небројено је много вето тачака у којима може да се процес зауставља, тако да Србија можда и нема много могућности да би инсистирала на некој великој разлици. Па и ако кажемо да настављамо по старом, дух овог новог приступа ће се негде свакако одразити и на наставак процеса када је реч о нама“, мишљења је професорка ФПН.

Сама ЕУ просто може темпом отварања поглавља и темпом вођења преговора да их групише у, како их сада називају — кластере, а заправо је реч о областима економских и политичких реформи. А то, како је оценила, није велики маневарски простор како се чини на први поглед.

Коментар