Билејева додаје да је 90-минутни документарац, који су режирали Вад ел Катиб, „дописница“ британског „Канала 4“ и енглески режисер Едвард Вотс, једногласно хваљен у мејнстрим медијима и да би лако могао да освоји Оскара за најбољи документарни филма на вечерашњој додели.
„Али, да ли филм заиста представља непристрасну слику сукоба или само страну приче која одговара западном наративу о рату у Сирији“, пита се Билејева, која је 2018. проглашена за једног од 238 најцењенијих новинара у Великој Британији, а прошле године је била међу добитницима награде „Серена Шим“ за бескомпромисни интегритет у новинарству.
Преносимо део текста Билејеве, објављеног на порталу РТ.
Окупација оружаних формација представљена као слобода
Источни Алеп био је подручје града у коме су владале наоружане екстремистичке групе пет година. За то време наоружани милитанти су се мешали и међусобно сукобљавали у мафијашком стилу обрачуна банди за територије, статус, финансије и контролу над становништвом. Доминантна сила била је Ал Каида, односно Нусра фронт.
Веома мали број новинара могао је безбедно да уђе у ову опустошену зону којом су владале бруталне екстремистичке групе. „Канал 4“ ангажовао је сиријског „симпатизера револуције“, жену с камером Вад ел Катиб, и њеног наводног супруга „доктора“ с псеудонимом Хамза ел Катиб (право име Захед Катурји) не би ли као „грађански новинари“ режирали догађаје за западну јавност.
Велики број извештаја Вад је послала „Каналу 4“, који је, наводно, бележио свакодневни живот у Источном Алепу, који је био под контролом терористичких група. „Канал 4“ је сакупио те извештаје и поново их објавио, без икаквих независних провера и истрага.
Алеп је „Канал 4“ назвао новом „Герником“, а извештаји су били потпуно једнострани и партизански наспрам „умерених побуњеника“, који су, према британској ТВ мрежи, били „несразмерно“ на мети „диктатора Асада“ и Сиријске арапске армије.
Стварност за новинаре попут мене, која сам провела доста времена у западном Алепу са сиријском армијом која је удомила милион и по цивила, укључујући око 500.000 из Источног Алепа кога су освојили наоружани милитанти 2012, била је дијаметрално супротна од наратива „Канала 4“ и већине државних медија на Западу.
Алеп је, како кажу становници, од првог дана био против „револуције“.
За „Канал 4“ тероризам и екстремизам су нормалне појаве
Извештавање „Канала 4“ представљало је секташке групе које су деци одсецале главе и вршиле етничка чишћења као „бунтовнике с разлогом“. У извештају из 2016. „Алеп: Близак побуњеницима“ Кришнан Гуру Мурти следи никога другог до припаднике групе Нур ел Дин Зинки, формиране од стране САД, одговорне за ужасне јавне тортуре и одсецање главе дванаестогодишњем дечаку из Палестине, Абдулаху, у јулу 2016.
У истом извештају чини се да је Мурти легитимисао стратегију масовних бомбашких самоубилачких напада као чин „одбране“, не помињући да су мете многих бомбаша-самоубица биле насељена подручја. „Канал 4“ је уклонио тај извештај након што је утврђено да су његови протагонисти починили ратне злочине.
„За Саму“ је компилација извештаја „Канала 4“ под називом „У Алепу“, вешто претворених у дугометражни документарни филм који је већ освојио БАФТА награду за најбољи документарац и номинован је за Оскара.
Посвећен Вадиној ћерки, документарац се може описати као гротескно погрешно представљање живота у Алепу под тиранијом наоружаних секташких група. Свако ко погледа овај филм могао би да помисли да је Источни Алеп био „слободна земља“ под тиранијом и опсадом сиријске владе. Филм дословно брише Нусра фронт из сценарија, а групе попут Нур ел Дин ел Занки и њихове злочине не помиње.